БАЧКО НОВО СЕЛО – Домаћа живина у слободном узгоју полако нестаје из сеоских дворишта док примат преузима гајење живине на фармама. Пре више од пола века дворишта су била пуна патака и кокошака. Само на војвођанским пашњацима било је око милион гусака, обзиром да је свака породица имала своје јато.
Данас се само ретки одлучују да већа јата живине као некад гаје на отвореном, да кокошке слободно кљуцају и хране се само зрнастом храном, да гуске и патке пасу крај реке и пролазе сеоским шором. То је традиционални, како многи знају да кажу старински, природан начин гајење патака и гусака на испусту, пашњаку, ливади, у близини канала, река, бара, а они који се озбиљније баве имају већа јата практикују полуинтензивни начин држања који подразумева контролисане услове у објектима и ограничене услове испуста, док се интензивни начин узгоја одвија у савременим објектима.
За исхрану најбоља – млада коприва
Данијел-Дадо Балаж из Бачког Новог Села, има велико јато домаће живине. Нема инкубаторе ни савремене објекте јер по дворишту и башти мирно кљуцају и пасу кокошке, гуске патке, ћурке, морке, а може се похвалити и јатом украсне живине. Одувек су, како каже, као и сви на селу имали живину, а сада од како не држе крупну стоку има више простора и могућности па увећава своје јато, које понекад броји и 700 јединки. Како и данас важи једноставан принцип да гуске одрастају на младим копривама, ова самоникла биљка бесплатна је храна јату обзиром да свакодневно пасу по оближњим каналима.
Највише им одговара природана испаша
– Имамо велико ограђено двориште, воћњак, дудове, багрење тако да живина може јести потпуно природну храну, а има довољно простора. Ујутру саме одлазе на оближњу бару и канале и тамо остају до увече, наравно пасу траву, улазе у воду, а увече се саме враћају, и добијају кукуруз у зрну – каже Балаж и додаје да и током зимских месеци излазе на пашу осим дана када је снег и ниска температуре па заледи вода.
Млади се изводе на природан начин
Добро јато гусака подразумева да на пет женки иде један мужјак, парење почиње у јануару и то, како наглашава домаћин Агроклуба, искључиво у води што доприноси доброј оплодњи. Јаја почињу да носе почетком фебруара, а обзиром да се гушчићи у овом домаћинству легу искључиво природним путем почетком марта када сама гуска себи очупа перје и направи гнездо, под њу обично ставе 13 до 15 јаја.
– Никада нисмо имали инкубатор, сва живина изводи младе на природан начин. Гуске леже на јајима четири недеље, а када изађу гушчићи ради безбедности их покупимо и држимо у кутијама неколико дана, а онда их враћамо мајкама“, напомиње и објашњава да кад их мајка туче, то спречавају тако што јој перо из крила провлаче кроз ноздрве, по старом сеоском обичају. Гушчићи са мајкама одлазе на пашу и тако се хране, а оне их добро чувају, у случају напада паса луталица или лисица брзо их одводе у воду.
Током године се неколико пута черупају због перја, али како нам је рекао Балаж они то већ неколико година уназад не практикују, имају довољно направљених јастука и јоргана, а како је цена перја веома ниска нема рачунице. Један килограм перја може се добити од 20 гусака, а цена је око 500 динара.
Од перушке праве пловак за пецање
Зарад повећања тежине џигерице власници су некада кљукали зрнастом храном, најбоље кукурузом, то је присилно храњење посебним левком или руком. Џигерица на тај начин може тежити око један килограм, а Балаж каже да то већ годинама не раде, а гуске су и без тога ухрањене, имају квалитетно месо и доста масноће, односно сала које се може топити и користити у различите сврхе.
– Није их тешко узгајати, а користи су вишеструке, јаја, месо, џигерица, маст, перје, а од перушке правимо пловак за пецање – наводи узгајивач.
Гушчија маст као лек и храна – како се добија?
Данијел има више од 60 кокошака, свих раса, највише банатског голошијана, носивост је одлична тако да дневно има најмање 40 јаја. Као и гуске и кокошке саме изводе пилиће, воде их по дворишту те око њих нема никаквог посла нити улагања. Свакодневно продаје јаја онима који знају да цене у домаћу храну, а у сезони прода више од 200 пилића, толико и гушчића, пачића, ћурића.
– Имам велико јато, смештај, траву на пашњаку, у воћњаку, имам све услове и задовољан сам што са мало напора без улагања имам здраву храну и солидну зараду, а још када бих био близу већег града имао бих и више – рекао нам је на крају Данијел Балаж.
Српски језик 
Slovenčina 