Преминуо је последњи српски рапсод, Витомир Вицо Дардић, који је јединственим, магичним казивањем стихова, одушевљено дочекиван на свим великим културним манифестацијама, од Охридског лета, Смедеревске песничке вечери, Гардоша до Дубровачких летњих игара.
Стиховима је за више од пола века обишао и многе земље, а поводом века од рођења Милоша Црњанског, на иницијативу Министарства културе, гостовао је у свим градовима у којима је велики писац боравио: у Тоскани, Темишвару, Лондону, Прагу, Минхену, Паризу, где је у заносу, пред земљацима који су га нетремице пратили казивао „Ламент над Београдом“, „Стражилово“, „Итаку“, „Растанак код Калемегдана“. Због њега су многи дефинитивно заволели поезију, а неки и постали песници.
Вицо се међу првима придружио београдском рецитаторском клубу при универзитету на чијем је челу био чудесни Рале Дамјановић. Млади заљубљеници у писану реч један по један су одустајали од тог „ћоравог посла“, окренули се разним професијама, Рале је постао успешни писац, а Вицо је до краја остао веран свом избору, иако му није омогућавао сигуран и удобан живот, пишу Новости.
Опчињен Лорком спријатељио се са тада младим гитаристом Урошем Дојчиневићем, па су распевана гитара и рецитаторски глас наилазили на велике одјеке на концертима широм Србије. Писао је и сам песме, али их је ретко и стидљиво говорио, углавном у кругу пријатеља, али је на основу стихова Радета Драинца „Бандит или песник“ начинио целовечерњу представу коју је режирао Миша Јанкетић. Представа је заживела у малом театру у Нушићевој улици да би затим имала велики број извођења широм Србије.
Вицо је снимио неколико ЦД-ова и озвучио више од 10.000 сати наше и светске књижевности за људе оштећеног вида. Припадао је, а где би другде, песничкој и глумачкој боемској Скадарлији и последњих година често жалио што више нема Шолета, Крце, Амбре, Бране, Аце… којима се сада придружио. Остале су упамћене његове речи: „Ја у поезију нисам ушао случајно ни узгред. Мени је поезија све! Без остатка као трава и ветар.“
Дардић је остао на палуби, веран песми, страсно одан певању као што је то Одисеј који привезан за катарку брода мора да чује певање сирена, од којег се више зна, али се и губи живот. Његове интерпретације Лорке („Романса месечарке“), Стевана Раичковића („Поема о Црном Владимиру“) и Рада Драинца су антологијске, праве звучне скулптуре највеће лепоте и моћне звучне сугестије, на шта је он посебно обраћао пажњу. Дардић ће на поетској мапи света остати забележен захваљујући не само сећању људи него и интернету и „Јутјубу“ који су сачували мноштво његових интерпретација – рекао је, за „Новости“, Ратомир Рале Дамјановић.
Комеморативни скуп поводом смрти Вице Дардића биће одржан у среду (01.05.) у великој сали Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Бачу у 15:30 часова. По последњој жељи, Вицо Дардић биће сахрањен на гробљу у Бачу у среду 1. јуна 2022.год у 17 часова.
Српски језик 
Slovenčina 