Пословица каже да је преко прече, а наоколо ближе, али реалност – макар кад ових дана из Новог Сада кренете ка Бачком Новом Селу – указује да је којим год путем кренули до одредишта свеједно далеко, пише лист „Дневник„.
Како су путеви, због радова, на све стране затворени или делимично пуштени у саобраћај, од поменутог старта па до циља вам треба безмало два сата вожње и једно два’ест километара живаца! Али, кад се пред вама укаже Бачко Ново Село, главом и брадом, чак и онако опкољено тугаљивом и прехладном јесени као „усред децембра”, знате да је силна вожња вредела и да ћете пронаћи мир и лепоту која се ретко среће.
– Кад одете на Дунав, има лепих места где човек може да ужива ако жели да проведе неколико сати – почиње причу председник Савета Грујо Богојевић, и то у просторијама месне заједнице, а завршава је управо уз Дунав, ал’ онако, само за нас госте. – Да, путеви су затворени, то је лоше у овом моменту, али у будућем периоду ће бити добро јер ће људи лакше и брже долазити до нас, јер, што кажу, ми јесмо на крају света.
За странце је то можда крај света, али за мештане је почетак, додуше, такав да му се мало ко враћа.
– Предност је јер имамо мир, а делом је тако јер сад нема ни много становништва – наставља саговорник „Дневника“. – Некад је то било другачије, више се радило. Имали смо у околини пољопривредни комбинат „Агробачка”, текстилну индустрију „Славија”, па шећерану, „Арма” још и ради, али са мањим капацитетима. У сваком случају, све наведено је запошљавало око 2.000 људи из целе општине Бач, из нашег места је више од 300 њих тамо радило, а сад је све затворено и живимо како живимо.
Управо из наведених разлога, акценат је спао на пољопривреду иако је Ново Бачко Село најмања катастарска општина са врло специфичним земљиштем јер се налази уз реку. Због тога је погодна за гајење соје, али овогодишњеи временски (не)услови су пореметили планове пољопривредника, цена је смањена са 80 на 69 динара, а приноси су генерално мали.
– Соја је код нас број један, али с обзиром на то да смо такви какви смо, прихватамо да се бавимо оним где има доста новца, па су у једном моменту почели да се подижу засади јагода, на десетак и више хектара, што је доста добро ишло до рата, јер је добар део јагода ишло на руско тржиште – каже Богојевић.
Најбитније да се људи помажу
Већ 35 година Горан Делић је, наследивши посао од оца, поштар у Бачком Новом Селу. Иако се чини да се тај позив преноси с колена на колено, Горан каже да ће се с њим „поштарење” завршити, јер је свог сина саветовао да пронађе неки други правац. И тако, више од три деценије, за најпознатијег човека у селу нема изговора да ли је напољу претопло или пада снег, киша, или су путеви залеђени – његово је да три сата разноси пошту, три сата да ради на шалтеру, а остатак радног времена да се бави администрацијом. И није му тешко!
– Првих година, док се човек на научи и не навикне, буде тешко, а сад ни не обраћам пажњу да ли је снег или лед, киша, ветар… Пољопривредници гледају прогнозу, а код нас је тако да мораш увек изаћи на терен – каже Горан, видно расположен за причу иако гологлави стојимо насред улице, док ветар без пардона бије по ушима, а и диктафону.
С Делићем се може прозботири о свему, јер је толико упућен у сва збивања, да је и сам један од покретача промена у селу, што се чује и по тону о ком прича о месту у ком живи од средине седамдесетих.
– Битно је да овде имамо више добрих него лоших момената – алудира Горан односе између „мешаног” становништва. – Најбитније да се људи помажу и желе да изађу у сусрет. Зато овде и јесте најлепша прича о мештанима, онда наш Дунав, ловиште… Имамо одређених потенцијала, ми мештани то помало и не видимо, али људи са стране виде, имају ширу слику.
Тема на тему и ето нас до приче о становништву – тренутно на спавању имају 735 мештана, око 70 одсто њих су православци, око 30 одсто муслимани и има нешто мало католика. Како су од доласка, након Другог светског рата, сви навикли да заједно и складно живе, такав манир и даље важи, али се комшије сад срећу само на улици и то случајно.
– Код нас је занимљиво то да имамо католичку цркву у којој муслиман звони кад православац умре – објашњава председник села, напомињући да сви код свих иду на славе и заједно обележавају све датуме, али се и труде да селу врате стари сјај.
Обриси некадашњег села су, осим цркве у центру, расути по целом месту. Један од значајних примерака неке од епоха јесте и оронули дворац Фриц-Христић, здање с почетка 20. века, које чека да, уз донације из Европске уније, постане Дунавско информативни центар, будући да кроз Бачко Ново Село могу да прођу само бициклисти и то рутом Еуровело 6. А шта смо све још сазнали о селу и мештанима, их, па једна страна нам није довољна. Али, ето повода да о нашим овонедељним домаћинима чешће пишемо, а неће шкодити ни да их сами упознате. Само водите рачуна да не завршите у ромингу, то ће вас скупо коштати!
Матор камион, ал’ иде ко нов
Добровољно ватрогасно друштво у Бачком Новом Селу континуирано постоји од 1914. године. Данас оно броји око 60 чланова, док је десетак њих део оперативне јединице. Како су ове године имали свега 14 интервенција – махом гашење пожара на отвореном, на пољима и у шуми – ови локални јунаци стижу да прискоче у помоћ и околним местима кад устреба.
– Имамо возило које је 1962. годиште, а ми смо га, захваљујући сопственим новцем и донацијама добрих људи из места и околине, успели да га од возила за расход вратимо у функцију и направимо од њега камион на који потпуно можемо да се ослонимо – каже председник ДВД-а Никола Вујић, најављујући да ће ускоро добити донацију од немачких староседелаца, који сад живе у Немачкој, а који ће, када добију ново возило, ово тренутно поклонити нашим ватрогасцима. – Од ове године држава доста улаже у нас. Добили смо нова црева и пумпе у вредности од пола милиона, а исто толико и за униформе. Дакле, више од милион динара имамо инвестиције за протеклих годину дана од Покрајинске владе и МУП-а.
Српски језик 
Slovenčina 