Тврђаву у Бачу поново ће окруживати вода, Мостонга се враћа у старо корито

493
Фото: Дневник

БАЧ – План де­таљ­не ре­гу­ла­ци­је за про­стор­ну це­ли­ну „Древ­ни Бач са твр­ђавом“ из­ме­ђу оста­лог пред­ви­ђа и вра­ћа­ње ре­ке Мо­стон­га, у ста­ро ко­ри­то. Тврђа­ва у Ба­чу пред­ста­вља нај­зна­чај­ни­је и нај­бо­ље очу­ва­но сред­ње­ве­ков­но утвр­ђе­ње на под­руч­ју Вој­во­ди­не, из­гра­ђе­но на не­ка­да­шњем остр­ву Мо­стон­ге и јед­ном од ње­них ру­ка­ва­ца.


Тај ком­плекс је, за­јед­но с под­гра­ђем, про­гла­шен за про­стор­ну кул­тур­но-исто­риј­ску це­ли­ну од из­у­зет­ног зна­ча­ја за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју, а по­чет­ком прет­ход­не го­ди­не под­не­та је ини­ци­ја­ти­ва за упис на Уне­ско­ву ли­сту свет­ског кул­тур­ног и при­род­ног на­сле­ђа, од­но­сно но­ми­на­ци­о­ни до­си­је „Кул­тур­ни пре­део Ба­ча“.

Усва­ја­ње пла­на, ко­ји је из­ра­дио За­вод за ур­ба­ни­зам Вој­во­ди­не омо­гу­ћи­ће ства­ра­ње усло­ва за ре­ви­та­ли­за­ци­ју де­ла ста­рог то­ка ре­ке и во­де­не по­вр­ши­не код твр­ђа­ве, опре­ма­ње ко­му­нал­ном ин­фра­струк­ту­ром и из­град­њу ту­ри­стич­ких и уго­сти­тељ­ских са­др­жа­ја. Отва­ра­њем ка­фи­ћа, ре­сто­ра­на и про­дав­ни­ца су­ве­ни­ра под­гра­ђе би, ка­ко се оче­ку­је, тре­ба­ло да обо­га­ти ту­ри­стич­ку по­ну­ду, а на то ће сва­ка­ко­у­ти­ца­ти и фор­ми­ра­ње би­ци­кли­стич­ких ста­за.

„Циљ Пла­на је ства­ра­ње осно­ва за уре­ђе­ње и из­град­њу про­сто­ра „Древ­ног Ба­ча са твр­ђа­вом“ и ње­го­во при­во­ђе­ње пла­ни­ра­ној на­ме­ни, уна­пре­ђи­ва­њем при­род­ног про­сто­ра уну­тар ур­ба­не струк­ту­ре, уз ства­ра­ње усло­ва за: ре­ви­та­ли­за­ци­ју де­ла ста­рог то­ка ре­ке Мо­стон­ге и во­де­не по­вр­ши­не код твр­ђа­ве, из­град­њу ту­ри­стич­ких са­др­жа­ја, са­о­бра­ћај­ну до­ступ­ност и по­ве­за­ност, као и опре­мље­ност про­сто­ра нео­п­ход­ном ко­му­нал­ном ин­фра­струк­ту­ром, као и за­шти­ту про­сто­ра и ускла­ђи­ва­ње са по­тре­ба­ма ко­ри­сни­ка. Пла­ни­ра­ње, ко­ри­шће­ње и за­шти­та про­сто­ра за­сни­ва­ће се на прин­ци­пи­ма за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не и одр­жи­вог ко­ри­шће­ња под­руч­ја, за­шти­те при­род­них ре­сур­са и до­ба­ра, би­о­ди­вер­зи­те­та чи­та­вог под­руч­ја, као и здра­вља љу­ди“, об­ја­сни­ли су ауто­ри план­ског до­ку­мен­та, ко­ји про­шлог ле­та био на јав­ном уви­ду.


Во­де­ни град

На осно­ву Уред­бе о еко­ло­шкој мре­жи, ре­ка Мо­стон­га као утвр­ђе­но еко­ло­шки зна­чај­но под­руч­је и за­јед­но с оста­лим еко­ло­шким ко­ри­до­ри­ма чи­ни део мре­же Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

Ур­ба­ни­сти об­ја­шња­ва­ју да је про­стор­но кул­тур­но-исто­риј­ска це­ли­на сме­ште­на на из­диг­ну­том те­ре­ну, не­ка­да окру­же­ном во­дом. Твр­ђа­ва Бач је из­у­зет­но ва­жан ви­ше­слој­ни ло­ка­ли­тет и нај­бо­ље очу­ва­ни сред­њо­ве­ков­ни фор­ти­фи­ка­ци­о­ни ком­плекс у Вој­во­ди­ни. При­па­да ти­пу „во­де­ног гра­да“, при­ла­го­ђе­ног за од­бра­ну у мо­чвар­ним те­ре­ни­ма, са утвр­ђе­ним зам­ком и под­гра­ђем са 36 окућ­ни­ца, рас­по­ре­ђе­ним са обе стра­не Ули­це бач­ке твр­ђа­ве.


Реч је о про­сто­ру у гра­ђе­вин­ском под­руч­ју на­се­ља Бач, тач­ни­је у за­пад­ном де­лу, с тим да је нај­ве­ћи део те­ри­то­ри­је не­из­гра­ђе­но зе­мљи­ште – ко­ри­то ре­ке Мо­стон­ге и не­у­ре­ђе­не зе­ле­не по­вр­ши­не у ју­го­за­пад­ном и се­ве­ро­и­сточ­ном де­лу, уз ка­нал.

Про­ко­па­ва­њем ка­на­ла из хи­дро­си­сте­ма Ду­нав-Ти­са-Ду­нав, крак Ка­ра­ву­ко­во – Бач­ки Пе­тро­вац, сре­ди­ном 60-тих го­ди­на про­шлог ве­ка, из­ме­њен је исто­риј­ски ам­би­јент. Твр­ђа­ва је оста­ла без во­де­ног огле­да­ла, ва­жног еле­мен­та ње­не не­ка­да од­брам­бе­не функ­ци­је, бу­ду­ћи да је пре­се­чен део то­ка Мо­стон­ге, ко­ја је сво­јим ме­ан­дром окру­жи­ва­ла ком­плекс и са шан­че­ви­ма пу­ним во­де пред­ста­вља фор­то­фи­ка­циј­ску пре­пре­ку.

На пла­ном об­у­хва­ће­ном под­руч­ју се, осим ком­плек­са твр­ђа­ве Бач, на­ла­зе и кал­ва­ри­ја и тур­ско ку­па­ти­ло. По­кра­јин­ски за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре је, у скло­пу Раз­вој­ног про­јек­та ин­те­гра­тив­не за­шти­те „Ве­ко­ви Ба­ча“, пред­ви­део об­но­ву исто­риј­ског ам­би­јен­та сред­њо­ве­ков­не твр­ђа­ве, што под­ра­зу­ме­ва по­вра­так во­де у ко­ри­то ре­ке Мо­стон­ге.

Оста­ци тур­ског ку­па­ти­ла

Ха­мам у цен­тру Ба­ча пред­ста­вља вред­но и рет­ко све­до­чан­ство о вре­ме­ну осман­ске до­ми­на­ци­је на про­сто­ру Вој­во­ди­не. На осно­ву ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња по­зна­то је да је та гра­ђе­ви­на не­ка­да има­ла шест про­сто­ри­ја: хал­ват (че­ка­о­ни­ца и гар­де­ро­ба), ша­др­ван (про­сто­ри­ја за ку­па­ње), ха­зна (ре­зер­во­ар за во­ду) и ђул­хан (ло­жи­о­ни­ца). Ха­мам је де­ли­мич­но по­ру­шен, али су са­чу­ва­ни број­ни по­да­ци о пр­во­бит­ној ар­хи­тек­ту­ри, као што је слу­чај са де­лом ку­бе­та над цен­трал­ном про­сто­ри­јом.

Иде­ју о по­врат­ку во­де у ро­во­ве Мо­стон­ге пр­ви пут је из­нео др Ра­ти­бор Ђор­ђе­вић, ко­ји је ура­дио и план уре­ђе­ња твр­ђа­ве са под­гра­ђем. То ре­ше­ње пред­ви­ђа ко­ри­шће­ње ком­плек­са као ре­кре­а­тив­ног цен­тра, око ва­жног исто­риј­ског спо­ме­ни­ка и пред­ме­та кул­тур­ног ту­ри­зма.

Из­у­зет­не ар­хи­тек­тон­ске и исто­риј­ске вред­но­сти, ве­зе са очу­ва­ним при­род­ним це­ли­на­ма у окру­же­њу, са­мо су не­ки од раз­ло­га за упис на Уне­ско­ву ли­сту свет­ског кул­тур­ног и при­род­ног на­сле­ђа.

„По­сма­тра­ју­ћи спе­ци­фи­чан од­нос при­род­ног и кул­тур­ног на­сле­ђа, ни­јед­на дру­га ло­ка­ци­ја на ле­вој оба­ли Ду­на­ва ни­је пре­по­зна­та са та­квим вред­но­сти­ма као твр­ђа­ва у Ба­чу, а пла­то на ко­ме је сме­ште­на про­стор­на це­ли­на ва­жан је ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­тет“, под­се­ћа­ју ауто­ри план­ског до­ку­мен­та.

Твр­ђа­ва исто­ри­јат

На­ста­нак де­ла твр­ђа­ве, ве­зу­је се за пе­ри­од од 1338. до 1342. го­ди­не, ка­да је краљ Кар­ло Ро­берт Ан­жуј­ски оја­ча­вао гра­ни­це кра­љев­ства. У том пе­ри­о­ду до­ла­зи до успо­на ца­ра Ду­ша­на и срп­ско-угар­ских су­ко­ба, што је био раз­лог до­гра­ђи­ва­ње и оја­ча­ва­ње ком­плек­са, ко­је је тра­ја­ло не­пу­на два ве­ка. Ра­до­ве на утвр­ђи­ва­њу и при­ла­го­ђа­ва­њу но­вим вој­но-ин­же­ње­риј­ским зах­те­ви­ма, во­ди­ли су над­би­ску­пи, ко­ји су че­сто би­ли и жу­па­ни. Остао је за­бе­ле­жен труд Пе­тра II Ва­ра­ди­ја, ху­ма­ни­сте, на­уч­ни­ка, љу­би­те­ља умет­но­сти, ко­ји је од 1495. До 1501. за­о­кру­жио гра­ди­тељ­ски опус и про­ду­био од­брам­бе­не во­де­не ро­во­ве око твр­ђа­ве. По­след­ња об­но­ва, пре па­да у тур­ске ру­ке, би­ла је за вре­ме фра Па­вла То­мо­ри­ја 1523-1526. го­ди­не

На при­род­но уз­диг­ну­том те­ре­ну, на­ста­лом ме­ан­дри­ра­њем ре­ке Мо­стон­ге, на­ла­зи­ло се па­ли­са­да­ма огра­ђе­но под­гра­ђе у ко­је се ула­зи­ло пре­ко мо­ста и кроз ула­зну ку­лу са ка­пи­јом. У се­ве­ро­за­пад­ном де­лу ме­ан­дра, на остр­ву, сме­штен је утвр­ђе­ни за­мак до ко­га се сти­за­ло про­ла­ском кроз из­дво­је­ни бар­ба­кан (пот­пор­ни зид бе­де­ма) са свих стра­на окру­жен во­дом. До­бро утвр­ђе­на, моћ­на, ле­по об­ли­ко­ва­на твр­ђа­ва је до­ми­ни­ра­ла плод­ном, бач­ком рав­ни­цом. По­себ­ну па­жњу при­вла­чи­ла је кру­жна ку­ла са бал­ко­ни­ма на ка­ме­ним кон­зо­ла­ма.

Осно­ву утвр­ђе­ног зам­ка чи­ни не­пра­вил­ни пе­то­у­га­о­ник са ис­ту­ре­ним ку­ла­ма на угло­ви­ма, ко­је су ме­ђу­соб­но би­ле по­ве­за­не ви­со­ким зи­дом, бе­де­мом. Три очу­ва­не уга­о­не ку­ле има­ју кру­жну осно­ву, док су се­ве­ро­за­пад­на и ула­зна, про­на­ђе­на то­ком ар­хе­о­ло­шких ис­ко­па­ва­ња, че­тво­ро­у­га­о­не осно­ве. Је­ди­ни сло­бод­но­сто­је­ћи обје­кат уну­тар твр­ђа­ве је дон­жон ку­ла, ква­драт­не осно­ве, сме­ште­на у ис­точ­ном де­лу ком­плек­са. Иако је у зна­чај­ној ме­ри из­гу­бље­на струк­ту­ре утвр­ђе­ног зам­ка, на­кон ми­ни­ра­ња, са­чу­ва­ни еле­мен­ти упу­ћу­ју на уни­вер­зал­ну вред­ност ар­хи­тек­ту­ре, ко­ја све­до­чи о при­ме­ни раз­ви­је­не фор­ти­фи­ка­ци­о­не шко­ле Ви­со­ке го­ти­ке, са еле­мен­ти­ма ра­не ита­ли­јан­ске ре­не­сан­се.

Остави одговор

Молимо вас унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде