У јавности су одјекнуле информације о радикалним променама које ће наступити у систему образовања Србије. Ипак, неке од њих ће морати да сачекају усаглашавања више ресорних министарстава и измене Кривичног законика што уједно значи и непознаницу око коначне примене. Друге су пак, већ на снази од фебруара текуће 2024. године и тек им предстоји евалуација.
Најзвучнија промена која се спомиње је и промена статуса запослених у образовним установама и њихово изједначавање са статусом какав имају адвокати. У пракси би то значило да би се сваки напад на запослене, а у вези посла који обављају могао казнити и казном затвора, што до сада није био случај.
Наставници ће имати статус као адвокати
Ова промена иницирана је након неколико примера насиља према наставницима – попут оног у Бачкој Паланци и Трећој београдској гимназији.
Како је недавно за „Блиц ТВ“ објаснила министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, неће се третирати као напад на службено лице због права и обавеза службеног лица које просто у образовању не могу остварити и испунити наставници и упослени, али ће заиста изменама и допунама кривичног законика доћи до одређених измена у погледу санкција које ће бити неупоредиво оштрије.
Шта то тачно значи говори радни текст измене Кривичног законика предложен од стране Министарства правде:
„Ко нападне лице запослено у образовној установи, а у вези са пословима које то лице обавља, казниће се затвором од три месеца до три године. Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац нанесе лаку телесну повреду лицу запосленом у образовној установи или прети употребом оружја, казниће се затвором од шест месеци до пет година. Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац нанесе тешку телесну повреду лицу запосленом у образовној установи или члану његове породице, казниће се затвором од једне до осам година.“
Ипак, како за „Блиц“ објашњава Дарко Егер, председник Актива директора новобеоградских основних школа, реч је тек о радном тексту и коначан члан Кривичног законика који ће се односити на напад на запослене у образовним установама тек ће бити познат након усаглашавања свих ресорних министарстава.
Санкције за напад још непознаница
– Не можемо још увек да говоримо о конкретним казнама за напад, јер је за сада представљен само радни текст. Процедура налаже да се сви усагласе и да се тек онда изгласа измена Кривичног законика. Просветари свакако поздрављају ову промену, али њена примена за сада није близу – наводи Егер за „Блиц“.
Промена се не односи на основце
Такође, додаје директор Основне школе „Кнегиња Милица“, јасно је да измене Кривичног законика у овом погледу неће погађати основце, с обзиром на то да млађи од 14 година не могу кривично одговарати, али ће се и те како односити на средњошколце, као и на родитеље свих ђака.
Према његовим речима, друге „радикалне“ промене које су наведене већ су у примени и то Правилником о оцењивању који је на снази од фебруара 2024. године.
Суспензија за туче и озбиљно психичко насиље
– Могућност да се ђак суспендује на одређени период није нешто што тек треба да заживи, већ је предвиђено Правилником о оцењивању. То је интервентна мера коју изриче директор након заседања тима за кризне ситуације – појашњава наш саговорник.
То заправо значи да ђак може да буде суспендован за најтеже повреде као што су туче, физичке озледе, озбиљније психичко насиље, а оно што се такође процењује у оквиру тима јесте колико ће та суспензија трајати.
Суспензија је већ могућа
– То у пракси значи да ђаку није дозвољено да похађа наставу у одређеном временском периоду, али му школа сачињава план надокнаде пропуштеног градива. То је важно да не бисмо дошли у ситуацију да се каже како је ова мера усмерена против ђака. Такође, важно је објаснити да суспензију не можемо баш назвати „последњом мером“, јер се и она може понављати уколико се процени да је то неопходно – наводи Дарко Егер.
Како додаје, иако је примена суспензије већ на снази, тек предстоји период евалуације од стране школа с обзиром на то да је једно полугодиште недовољно да се утврди колико поменута мера има ефекта.
– Поједине школе још увек нису имале такав случај, односно није било потребе за изрицањем суспензије, па оне не могу ни да дају оцену колико је то ефикасна мера – додаје.
Свака промена у владању може бити оцењена
Мера из истог Правилника о оцењивању коју наш саговорник истиче као ону која је дала ефекта већ у кратком року примене јесте изједначавање оцене из владања са осталим оценама.
– Као добар део Правилника успешно смо применили промене у оцењивању владања. Ове промене се односе на то да давање оцене из владања није ограничено (раније је било по једном у сваком полугодишту), већ може да се даје више оцена у току једне школске године. Дакле, свака промена у владању може бити оцењена, а у случају евентуалне јединице, битно је рећи да она улази у просек али може бити и повећана, уколико се тако изгласа на наставном већу – прецизира председник Актива директора новобеоградских основних школа.
Како додаје, успешност ове мере је већ показана за кратко време примене, односно у другом полугодишту тек завршене школске године, а као један од разлога наводи чињеницу да су родитељи ипак најосетљивији на оцене.
Избацивање из школе заправо не постоји
Уколико пак говоримо о евентуалном „избацивању“ ђака из школе, саговорник „Блица“ појашњава да тај појам за основно образовање није адекватан.
– Када се све дисциплинске мере исцрпе, свака школа је дужна да о томе обавести надлежни Центар за социјални рад и тада се сачињава предлог премештаја ђака у другу школу. Наравно, та друга школа мора бити сагласна да ђака прими. Дакле, нема избацивања, већ само премештаја када говоримо о основним школама – каже Егер.
Родитељи могу да „оцене“ наставника
Мера која звучи, како сматра Дарко Егер, најрогобатније такође је већ у примени применом Правилника о оцењивању из фебруара месеца.
– Правилник о оцењивању има тај члан 5 који се односи на то да уколико је више од 50 одсто родитеља једног одељења незадовољно наставником, они преко представника у Савету родитеља имају право да траже преиспитивање рада тог наставника. Школа је након тога обавезна да пружи повратну информацију родитељима, тачније да каже до којих је закључака дошла након преиспитивања рада наставника – објашњава саговорник „Блица“.
Он наводи да је просветна заједница управо због употребе терминологије која наводи да родитељи оцењују наставнике, сматрала тај члан спорним.
Родитељи већ имају механизме
– Тај њихов доживљај је потпуно разумљив, јер то веома рогобатно звучи. Ипак, у пракси се сусрећемо са тим да само један родитељ може да се пожали на наставника и да то покреће одређене провере, а не њих 50 одсто, тако да не можемо говорити о томе као о прилици родитеља да дају оцене нама – јасан је Дарко Егер.
Детаљан списак казни за насилне ђаке прочитајте у нашем посебном тексту.
Српски језик 
Slovenčina 