Највише неисправних водовода на територији Србије, као и претходних година, евидентирано је у Војводини, док су најмање контролисани сеоски водоводи, наводи се у извештају Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.
Незнатно се смањио број исправних водовода у односу на 2020. годину, као и број водовода са физичко-хемијском неисправношћу.
У извештају се наводи да се повећао број водовода са микробиолошком и удруженом неисправношћу.
Број јавних водовода градских насеља са удруженом неисправношћу је 22.
Код удружене неисправности мере се проценти физичко-хемијске и микробиолошке неисправности.
Ту спадају Мали Иђош, Суботица, Црвенка, Кула, Темерин, Бач, Бачки Петровац, Тител, Жабаљ, Кикинда, Кнежевац, Нови Бечеј, Житиште, Сечањ, Нова Црња, Бела Црква, Ковачица, Пландиште, Гроцка, Младеновац.
Општина Бач предњачи у процентима обе врсте неисправности које спадају у удружену. У свим узорцима воде у овој општини је утврђена физичко-хемијска, а 68 одсто микробиолшка неисправност.
У Суботици је пронађен и арсен, пише у извештају.
Број јавних водовода градских насеља са микробиолошком неисправношћу 2021. године био је 17.
Ту спадају Сомбор, Апатин, Оџаци, Вршац, Косјерић, Ужице, Чајетина, Бајина Башта, Нова Варош, Сјеница, Кнић, Мерошина, Ражањ, Жагубица, Ћуприја, Деспотовац и Петровац на Млави.
Највећи проценат ове врсте неисправности утвђен је у Новој Вароши и тамо је износио 18 одсто.
Јавни водоводи у којима је утврђена само физичко-хемијска неисправност су Србобран, Чока, Кањижа, Ада, Зрењанин, Стара Пазова, Алибунар, Мајданпек, Жабари, Дољевац, Блаце.
Из извештаја Института „Батут“ види се да предњаче општине у Војводини у којој има највише има општина у којима су сви контролисани узорци били неисправни. Најмањи проценат ове врсте неисправности утврђен је у Мајданпеку и Блацу (27 одсто), као и у Дољевцу (22 одсто)