Je Vajska životu nebezpečné miesto?

Мештани су за "VOICE" испричали да се над Вајском неретко надвије црни дим који је, како су навели стручњаци, изузетно канцероген

2303
Фото: VOICE

Новосадски истраживачки портал „VOICE“ објавио је текст под насловом „Војвођански Чернобиљ где се умире од рака“. У атарима Вајске, села у општини Бач, годинама уназад поједине групације локалних житеља спаљују велике количине отпада како би на најбржи начин добили бакар који потом препродају, а на тај начин они угрожавају своје здравље, али и здравље у околним местима и потенцијално у Хрватској, пошто је граница са том државом близу, пише „VOICE“.


Мештани су за „VOICE“ испричали да се због тога над селом неретко надвије црни дим који је, како су навели стручњаци, изузетно канцероген. Да у селу има много случајева канцера, тврде и сами мештани.

Професорка токсикологије на Природно-математичког факултету у Новом Саду Ивана Теодоровић објаснила је да се паљењем пластичне изолације ослобађају нека од најканцерогенијих и најтоксичнијих једињења, која су изузетно опасна за човека.

„Ослобађају се диоксини и фурани. Ове супстанце, погубне за здравље људи, нажалост се ослобађају при неадекватном спаљивању пластичног отпада“, казала је Ивана Теодоровић за „VOICE“.

„VOICE“ у репортажи са лица места наводи да неодговорни појединци пале отпад на десетак километара од центра села.

„Кренули смо путем које мештани зову ‘црни пут’, јер је дословно гарав. Убрзо почиње да се осећа смрад паљевине. Долазимо на локацију. Црна празнина поред пољског пута пречника тридесетак метара. Гарави смрад се меша са трулим мирисом отпада. Има га разног – од електронике, преко обуће па до бакра, због којег је ова црнина и настала. Стављамо маске. Терен је нераван, на појединим местима се накупило толико талога да је гареж ‘уздигнута’“, пише портал.

Мештанин Милан Адамовић рекао је да се нада „одлучнијој реакцији државе јер је стопа канцера у селу на високом нивоу“.

„VOICE“ наводи да групације које загађују Вајску махом пале каблове, односно изолацију, како би „пречицом“ дошли до бакра за који се по килограму добија између 600 и 700 динара.

Локацију окружују њиве на којима се узгајају разне културе које на крају заврше у људској исхрани, а професорка Ивана Теодоровић објашњава да токсичне материје које се ослобађају спаљивањем могу да доспеју и у земљиште где се дуго задржавају.

„Тако је могућа и локална и шира контаминација земљишта овим једињењима, посебно ако је емисија на локалитету константна, поновљена“, навела је она и додала да отровна једињења могу да доспеју и у усеве и засаде.

Отпад од мештана откупљује локална фирма „ДОО ЈГП Петровић отпад“, која је прошле године имала пословни приход који је износио готово пет милиона евра.

„VOICE“ наводи да се локација на којој се пали отпад налази неколико стотина метара од границе са Хрватском.

„Диоксини, фурани и остала органохлорна, али и угљоводонична једињења која се ослобађају спаљивањем пластике спадају у веома перзистентна органска једињења. Доспевши у атмосферу, могу да се транспортују на велике удаљености, јер су интертна, готово не подлежу деградацији у атмосфери“, навела је Ивана Теодоровић.

Како су мештани потврдили, отпад се спаљује и у двориштима кућа у селу.

„VOICE“ је навео да нема сазнања да је до сада, овим поводом, било икаквих реакција надлежних органа.

Nechajte odpoveď

Zadajte svoj komentár
Tu zadajte svoje meno