У Србији и даље има мало задруга које су се специјализовале само за једну, уско профилисану делатност, посебно у пољопривреди. Мада оснивање оваквих задруга има најмање смисла у Војводини због веома развијеног ратарства, а војвођанска општина Бач није воћарски крај, управо ту успешно послује задруга која производи искључиво јагоде.
На више од 2.700 регистрованих задруга у Србији, тек шачица њих су специјализоване, уско профилисане и са задатком да се, у ограниченим приликама и отежаним условима, изборе за што боље шансе на тржишту.
Задругарство има дугу традицију у Србији, а нарочито у Војводини, где су први задругари крајем 19. века одлучили да се удруже како би заштитили своје интересе. Главна делатност била им је пољопривреда, што је једна од најзаступљенијих задругарских делатности у целој Србији.
Задруге су данас законски регулисане, добијају државне субвенције, а формирају се и као специјализоване, у намери да се посвете само одређеној делатности са интензивном производњом и циљем да буду конкурентне на домаћем и страном тржишту. Нису све подједнако успешне и препреке су бројне.
Колико ће пословање специјализоване задруге бити исплативо, у великој мери зависи и од делатности. Најмање смисла овај облик задруге има на подручју Војводине, где је развијено ратарство и мало њих је спремно да се одрекне много већег „парчета“ да би се посветили једној култури.
Јагода из Бача
Таква прича не важи у Бачу, где се пре десетак година више пољопривредника одлучило да узгаја јагоде. Владо Шомоши и његове колеге посветили су се напорном ручном раду, у намери да остваре зараду на производњи културе за чију куповину и те како има заинтересованих. Али – на велико.
„Гледали смо од почетка да причу подигнемо на виши ниво, пошто неком озбиљном купцу није занимљиво да дође код једног продавца који може да му понуди пет тона јагода. Одлучили смо да се повежемо и оснујемо задругу, јер је она у односу на удружење знатно озбиљнија организација и можемо да тргујемо као правна лица. Знате, Бач није воћарски крај, али на малој површини на којој се и иначе гаје јагоде ви можете да остварите већу зараду него да се бавите ратарством“, каже власник „Бачке јагоде“ Владо Шомоши у разговору за Б&Ф.
Ова специјализована задруга постоји од 2014. године и, како констатује наш саговорник, не би дуго потрајала да је једини циљ била зарада. Шомоши истиче да увек на првом месту морају да буду колективни услови за рад свих задругара, за наводњавање, осигурање, куповину репроматеријала и све остало неопходно за обиман посао, како би се изборила што боља цена на тржишту.
„Конкретно, од државе никада ништа нисмо добили, али нисмо ни тражили. Сматрам да смо успели јер имамо највише просечне цене откупа у односу на средине које имају много већу производњу, на пример Мачва или Шабац. Ипак, имамо проблема и тренутно је највећи тај што немамо сопствену хладњачу, радимо у изнајмљеној и зато не можемо да будемо директни извозници у Русију, највећег увозника наше јагоде. Пре четири године је Влада Србије уредбом уредила да у Руску Федерацију не могу да извозе правна лица без хладњаче у власништву. Зато ми морамо да ангажујемо посредника који је регистровани извозник, са хладњачом, а са њим делимо део зараде“, прича Шомоши, којем је највећа жеља управо таква инвестиција – хладњача у власништву.
Овакве околности могу да одврате многе пољопривреднике који би имали могућност да се посвете интензивној производњи путем специјализованих задруга. Зато у Србији има много више оних које обухватају више делатности, каже за Б&Ф председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ.
Она оцењује да је добро што се код нас све више људи организује у задруге, биле оне специјализоване или не и додаје да од 463 војвођанске задруге, има свега 14 које су искључиво воћарске.
„С друге стране, имате 25 задруга које се баве и воћарством, а зову се опште или пољопривредне. Исто важи и за повртарство и, према нашој евиденцији, само две задруге су искључиво повртарске, док њих 20 обавља и ту активност, поред других редовних делатности. Често се поставља питање зашто нема више специјализованих задруга, али треба имати у виду да структура задруга у пољопривреди осликава структуру производње код пољопривредника. Ако на некој територији имате искључиво ратаре, логично је да ће ратарство бити основна делатност. Ако имате услове да проширите делатност, то ћете и учинити, уместо да се посветите само једној култури“, објашњава Јелена Несторов Бизоњ.
Она потврђује да је зарада већа у специјализованим задругама, као што је „Бачка јагода“, али је много већи и притисак да се оствари боља цена на тржишту у односу на опште задруге, које традиционално имају више ресурса и, у случају пољопривреде, обрадиве земље.