Зашто Дан примирја, а не Дан победе?

Питање око ког данас сви "ломе копља", а ево шта каже историја.

108
xr:d:DAFRi1yYFbA:2,j:40531198357,t:22111011

Дан примирја у Првом светском рату је државни празник у Републици Србији који се обележава 11. новембра. Овај датум подсећа на дан када су, 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тако окончале Први светски рат.


Као државни празник овај дан се у Србији обележава од 2012. и од тада па до данас трају расправе – да ли је исправно обележавати Дан примирја или је историјски тачније славити Дан победе?

– Данас је Дан примирја који важи за Западни фронт који се од 1914-1918. простирао од Балтичког мора до Швајцарске. Источни фронт је угашен после Октобарске револуције 1917. Солунски фронт, наш српски фронт треба да се слави као Дан победе! Нису се Бугари, а онда и Мађари примирили, него су бежали као зечеви после пробоја 15. септембра 1918. године – сматра историчар Добрица Јовичић.

Он додаје да је такође значајно и то што су се Немци делимично одбранили.

– Ниједан Енглез, Француз ни Американац није ушао у Немачку. Зато то и јесте Дан примирја. Са друге стране, Солунски фронт је пробијен и Аустроугарска, Немачка и Бугарска су тамо поражени – објашњава Јовичић.

Овај историчар у прилог тврдњи подсећа и на наредбу војводе Степе Степановића после капитулације Бугарске 29. септембра 1918. године. Она је гласила: “Врховна команда саопштава да је Бугарска ратификовала конвенцију о престанку непријатељства. Бугарска признаје да је разбијена и разоружана, бачена је на земљу. Наша влада очекује реч правде за сва бугарска недела. Отаџбина је на путу ослобођења (…) Слава херојима Друге армије и захваљујемо се Богу!“

Такође је интересантно да је Србија ратовала и након потписивања примирја на Западном фронту.

Наиме, иако је Први светски рат званично завршен 11. новембра 1918. потписивањем примирја између Савезника са једне стране и Немачке са друге, поражене стране у већ чувеном вагону крај Париза. Међутим, у том тренутку, ратовало се још негде – између Краљевине Србије и Мађарске која се отцепила од Аустрије.

Прва српска армија војводе Петра Бојовића, после ослобођења Ниша, Смедерева, Београда, Новог Сада „Српске Атине“, креће према Суботици и Сегедину.

– Мађарска је после само два дана схватила да је немоћна пред нашом војском, па шаље изасланике у Београд и они пред начелником Врховне команде, војводом Мишићем потписују капиталицију – истиче Јовичић.

Први светски рат је тако трајао од напада Аустроугарске на Србију до тешког пораза црно-жуте империје до 13. новембра 1918. и предаје Мађара војсци Прве српске армије. Како су Савезници два дана раније потписали примирје процењено је да је боље да и Србија прихвати тај датум него да обележава празник два дана после свих осталих.

Nechajte odpoveď

Zadajte svoj komentár
Tu zadajte svoje meno