Најстарија фреска у Бачкој налази се уједно и у најстаријој сачуваној, данас фрањевачкој цркви Узнесења Маријина у Бачу.
Бач је насеље са најдужом урбаном традицијом на овом простору, по коме је цела област Бачке и добила свој назив. Као архиепископско седиште Бач се помиње још у документу византијског цара Јустинијана I још 535. године.
Средњовековни угарски извори ово насеље, као жупанијско седиште Бачке жупаније, помињу крајем 11. и почетком 12. столећа. У исто време Бач је и седиште Бачке бискупије, која ће, око 1135. године, бити сједињена са Калочком бискупијом у Калочко-бачку надбискупију.
Фрањевачка црква у Бачу
Основа данашње фрањевачке цркве у Бачу, свакако најкомплекснијег културног добра на простору Војводине, настала је крајем 12. века, када је, на темељима старије катедрале, крсташки ред Каноника св. Гроба Јерусалимског подигао овде своју једнобродну романичку базилику од камена и цигле (из тог времена су апсида и предња половина данашње цркве, као и звоник). Два века касније, у другој половини 14. столећа, монаси фрањевачког реда обновили су цркву у готичком стилу, доградили су торањ до висине од 45 метара и саградили су манастирске зграде.
Након што су Бач 1529. г. заузели Турци, некадашња црква претворена је у Сулејман-ханову џамију и као исламски верски објекат служила је све до 1687. године, када су се Турци, пред продор аустријске царске војске, повукли из Бача (из времена док је црква служила као џамија сачуван је у зиду данашње цркве један михраб – овално удубљење окренуто у смеру Ћабе, према Меки, одакле је имам предводио заједничку молитву). Већ 1688. г. фрањевци провинције Босне Сребрене из Градоврха крај Тузле преузели су некадашњу цркву и манастир у Бачу, те од тада овај објекат има статус фрањевачке резиденције, а потом и фрањевачког самостана (манастира).
Када су 2011. г. почела истраживања фрањевачке цркве у Бачу, током радова на продубљивању нише, пронађени су остаци живописа на јужном контрафору, који је постао део зида куле (звоника) током готичке обнове цркве у 14. столећу. Живопис је потицао с почетка 13. столећа и био је осликан у време унутрашњег уређења романичке цркве, саграђене 1169. године. Од старог средњовековног живописа сачуван је само део фреске Распећа Христовог са Богородицом.
Претпоставља се да је живопис уништен приликом пустошења Бача и цркве у време монголске најезде 1241. године. У оквиру италијанско-српског пројекта фреска је конзервирана и рестаурирана. Њену анализу начинио је др Хабил Иштван Бона, професор за фреске на Катедри за рестаурацију Мађарске ликовне академије у Будимпешти. Осим осталог, о најстаријој сачуваној фрески у Бачкој, др Хабил пише да је насликана по техници и иконографији западне (вероватно италијанске) фреске, са типичним црвеним подсликавањем на влажној жбуци, која је овде једнослојна и танка. Натпис почетних слова Христовог имена (IC XC) исписан је на грчком (натписи на грчком појављују се у западној уметности све до 14. столећа).
Фреска је данас доступна посетиоцима фрањевачког самостана у Бачу.
Српски језик 
Slovenčina 