Др Славица Вујовић: Брига о наслеђу не трпи импровизације

Пре две деценије, Славица Вујовић поставила је и теоријске темеље унапређеног приступа очувању културног наслеђа, који ће од 2005. израсти у концепт пројекта „Векови Бача“

1
Фото: Printscreen/BAP VESTI

Од како је дипломирала на Архитектонском факултету у Београду др Славица Вујовић посвећена је заштити културног наслеђа, најпре у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву, а од 2002. у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, где се посветила укупном процесу заштите, од проучавања, истраживања, преко израде документације, студија и пројекта, до техничке заштите, популаризације и презентације културног наслеђа, укључујући и активности на едукацији.


У њеном професионалном портфолију су, између осталог, санације и конзервације српске православне цркве Вазнесења Господњег у Чуругу, Дворца Дунђерских у Челареву, обнове западног крила конака манастира Велика Ремета, римокатоличке цркве Св. Ана у Бачком Новом Селу, СПЦ Св. Димитрија у Лалићу, формирања Музеја пчеларства „Јован Живановић“ у Сремским Каровцима, Етно парка „Брвнара“ у Бачком Јарку… А пре равно две деценије поставила је и теоријске темеље унапређеног приступа очувању културног наслеђа, који ће од 2005. израсти у концепт пројекта „Векови Бача“, пише „Дневник“.

– Све је почело са спасавањем Донжон куле у Бачу, које је личило да ће бити један од рутинских задатака Покрајинског завода за заштиту споменика културе на санацији оштећеног крова – наводи др Славица Вујовић за „Дневник”. – Након две деценије више је него јасно да су тада предузете активности, попут наставка археолошких ископавања и решавање питања коришћења Тврђаве Бач, допринеле настанку пројекта „Векови Бача“. Покренути су и потпројекти који су се бавили манастиром Бођани и Фрањевачким самостаном у Бачу, који су се такође налазили у лошем стању. Један од резултата посвећеног рада је и докторска дисертација „Унапређење савремене доктрине очувања градитељског наслеђа – искуство пројекта Векови Бача“, коју сам одбранила на Архитектонском факултету у Београду. Квалитет рада пројектних активности верификован је наградама на националном, али и међународном плану, међу којима се издваја Гран при Награда ЕУ за културно наслеђе / Награда Европа Ностра, додељена 2018. у Берлину у оквиру слављења Европске године културног наслеђа. У образложењу награде истакнути су мултидисциплинарност, холистички приступ, постигнуто партнерство, европска димензија пројекта и припадност Подунављу.

Када се данас сумирају резултати „Векова Бача”, може ли се говорити о томе да су циљеви пројекта остварени или су чак унеколико и премашени?

– Важно је истаћи да се пројекат од самог почетка подржала Покрајинска влада преко Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама, препознавајући значај јачања капацитета институција, чији је оснивач. С друге стране, искораке је било могуће направити у условима постојања стручних капацитета, тимског рада у Покрајинском заводу и резултата ове институције, основане 1951. и овенчане бројним наградама, укључујући и орден Српске православне цркве Светог Саве другог реда. Иначе, евалуацијом резултата утврђено је да су постављени циљеви остварени, а то да су и премашени сведочи њихова примена на другим пројектима, попут онога који се бави остацима средњовековне базилике Арача, где се примењује свеобухватни приступ истраживањима, конзервацији и коришћењу овог јединственог културног добара.

Шире посматрано, можда и највећи искорак „Векова Бача“ направљен је на пољу умеражавања и јачања сарадње научно-истраживачких институција и службе заштите?

– Умрежавање на плану очувања културног наслеђа стоји у самој његовој бити. У случају „Векова Бача“ дошло је до окупљања више значајних институција, попут Музеја Војводине, и коришћења резултата кроз координацију. Највидљивији резултате и помаци сарадње са научно-истраживачким институцијама направљени су у области материјала, који као крајњи резултат имају оснивање Лабораторије за испитивање материјала у културном наслеђу при Технолошком факултету у Новом Саду, око које се поред Покрајинског завода окупила и Галерија Матице српске. Кроз међународну сарадњу, међу којима се посебно истиче пројекат ХЕРОМАТ, постепено је подизана лествица знања и умећа, али је исто тако значајна била и набавка савремене опреме, попут мобилне лабораторије.

Од прошле године се реализује Развојни пројекат интегративне заштите „Културни предео Бача“. Од чега ће највише зависити хоће ли и он бити успешан попут „Векова“? Може ли у том смислу бити пресудна улога Фондације, коју је формирао Покрајински завод за заштиту споменика културе?

– Након три петогодишња периода, „Векови Бача“ своју мисију настављају фокусирани на примену концепта културног предела. Заправо, то је резултат рада свеобухватних истраживања, која су све више указивала на снажно садејство човека и природе на простору Бача са окружењем. И добили смо ново културно добро у коме су садржана сва културна, материјална и нематеријална и природна добра, названо Културни предео Бача. А питање управљања овим добром почело је да се решава кроз оснивање и рад Фондације Покрајинског завода за управљање културним пределом Бача, која је основана уз сагласност Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као представника оснивача Завода. Општина Бач је са сличним циљем основала Музејску јединицу у саставу Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Бачу, која постепено преузима бригу о споменичком наслеђу и музејским збиркама распоређеним по културним добрима. За потребе одрживости овог добра урађен је План управљања, проистекао из визије Културног предела Бача као охрабрујућег примера заједништва човека и природе, прошлости и будућности, различитих култура, група и појединаца, локалног становништва и посетилаца, а који је уврштен, као интегративни део и у Номинациони досије за стављање на Унескову листу.

Цела прича о Бачу, од „Векова“ до „Културног предела“, умногоме је допринела како популаризацији значаја бриге о културном наслеђу, тако и едукацији, не само младих, него и оних старијих, о вредностима тог наслеђа и његовим потенцијалима у контексту локалног развоја?

– Популаризација вредности и значаја бриге о културном наслеђу чинила је и даље чини део кључних активности, без које нема очувања наслеђа. Она је омогућила да резултати и концепт постану видљиви и препознатљиви. Значајан труд уложен је различите видове презентације резултата рада, као и формалну и неформалну едукацију у области културног наслеђа. Негована је жива реч и непосредни контакти, Међу преко 130 таквих – како широм Србије, у Београду, Бачу, Новом Саду… тако и ван њених граница, у Италији, у Ферари, Пизи и Венецији, па Великој Британији, у Кентерберију и Ајронбризу, онда у Немачкој, у Берлину, у Републици Српској у Бањалуци, у Мађарској у Фертоду, Руској Федерацији у Архангелску, у Хрватскоју у Дубровнику и Републици Кини у Пекинг и Менгзи.

Резултати рада представљени су и путем изложбе „Како очувати и користити културно наслеђе – Векови Бача“, која је била постављена у Галерији Матице српске у Новом Саду 2016. и у Великој галерији Дома Војске Србије у Београду 2017. године. Пођеднако вредан био је пратећи програм: форуми, округли столови, дечје радионице и стручна тумачења изложбе. Такође, у току је изложба „Умеће конзервације“ у манастиру Бађани, чији концепт исходи из наведене изложбе представљајући рад конзерватора на спасавању јединственог фрескосликарства Христофора Жефаровића. Искорак је направљен и у области видео продукције која је доступна на Јутјуб каналу Покрајинског завода, а кратки документарни филм о културном пределу Бача поред српског, доступан је на енглеском и кинеском језику.

Да ли су у нашој средини уопште довољно препознати потенцијали „културних предела“? Колико је реално да укључивање Унеска помогне на том плану?

– Културни предео као врста културног добра још увек не постоји у националном законодавству. Међутим, уврштен је у нови Закон о културном наслеђу, који ће ступити на снагу на почетку 2023. године. Вредно је пажње да су, упркос овој чињеници, у АП Војводини прве просторне планове посебне намене добили културни предели Бача и Сремских Карловаца. У Србији, која има тако богату геоморфологију, ова врста добра је можда и кључна за разумевање богатства разноврсности културног наслеђа. Покрајински и Републички завод за заштиту споменика културе су кроз кандидовање равничарског предела за упис на Листу светске културне и природне баштине показали решеност да се објасни значај и утицај овог дела Подунавља и реке Дунав, дефинишући кроз различита добра феномене који прате гранична подручја, попут миграција, културне разноликости и њихове размене и прожимања. Илустрације ради, значајно место, међу више од 350 археолошких локалитета сачуваних унутар граница Културног предела Бача, припада Доњој Брањевини, чији се материјал сада може видети у Музеју Војводине на изузетној изложби „Сан неолитске ноћи“. Посматрајући континуитет трајања живота дуг осам миленијума, желели смо да расветлимо националне теме и ову димензију сачуваног наслеђа, стављајући га у шири историјски и културолошки оквир.

Један коментар

Остави одговор

Молимо вас унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде