Учествујте у пошумљавању! Ваше мишљење је важно

Јесте ли некада учествовали у пошумљавању? Да ли знате како се прикупљају средства којима се финансирају велика пошумљавања? Ево како...

602

Јесте ли некада учествовали у пошумљавању? Да ли знате како се прикупљају средства којима се финансирају велика пошумљавања? Ево како…

За свако дрво које се легално посече мора се платити такса на посечено дрво, без обзира да ли је државно или приватно власништво. Ова такса износи у просеку око 2 еура по кубном метру посеченог дрвета. По Закону о накнадама за коришћење јавних добара 30% убране таксе припада локалној самоуправи где се посечено дрво налазило, а 70% је приход буџета АП Војводине.

Ово је један од начина како се постиже одрживост финансирања јер се практично сечом одвајају нека средства која се по Закону о шумама морају наменски употребити за унапређење стања постојећих шума или за оснивање нових шума. 70% буџета који припада покрајини се сваке године у законитој процедуру на јавном конкурсу расподељује корисницима (углавном јавна предузећа, комбинати, водопривредна предузећа итд.).

Међутим, 30% средства који се сливају у буџете локалних самоуправа углавном се не пласира адекватно. Највећи проблем је што закон прописује да за пласирање ових средстава локална самоуправа мора сваке године донети Програм и да се средства утоше по том програму. Осим тога закон налаже да све локалне самоуправе до 31.марта известе надлежно министарство о начину на који су средства утрошили претходне године.

Ову процедуру у потпуности испуњава једва 10% локалних самоуправа у Србији. Тему су најпре покренула удружења власника приватних шума из Златиборског округа на чију иницијативу је у претходне три године неколико општина ужичког краја разумело проблем и почело да спроводи закониту процедуру.

Ове године удружење „Бор“ из Ужица спроводи пројекат „Од шума за шуме“ и покушава да прошири тему у Јужнобачком округу. Према званичним подацима које је удружење прикупило за период од последње три године у Јужнобачком округу, највише средстава на годишњем нивоу приходује Нови Сад (2,2 милиона динара). Затим следе Бач и Бачка паланка ( по 1,3 милиона) и Беочин (0,8 милиона дин). Остале општине приходују врло мале износе јер на њиховим територијама очигледно није било сече. Врбас, Темерин и Србобран нпр. нису приходовали ништа за 3 године. Међутим, према подацима које су општине доставиле удружењу, само је општина Бечеј имала донет Програм по коме је пласирала ова средства.

Следствено логици да ће доћи до великих сеча у наредном периоду јер се мора извршити санација штета на шумама настала од недавног олујног невремена очекивано је да општине које се налазе уз Дунав и које су биле најпогођеније на овај начин остваре већи приход наредних година, а самим тим и додатна средства да уложе у унапређење стања.

Зато у оквиру пројекта „Од шума за шуме“ питају се грађани из општина Јужнобачког округа да нам кажу шта мисле да треба да буду приоритети када се средства у будућности буду трошила. То ће нам помоћи да заједно са надлежнима из општина израдимо предлоге Програма који ће укључити и ставове грађана.

Молимо вас да одвојите 3 минута и попуните анкету кликом на линк: LINK ANKETE 

Остави одговор

Молимо вас унесите ваш коментар
Унесите ваше име овде