Нинослав Буквић из Бача бави се производњом кикирикија

Кикирики припада роду махунарки, сеје се током касног пролећа, најважнија мера неге је загртање јер се плод формира испод површине земље. Пет месеци од садње можете очекивати да су плодови сазрели.

Кикирики је махунарка, највише се гаји у Африци и Америци, али ова омиљена грицкалица може успешно да се узгаја и код нас на плодном и песковитом земљишту. Ова биљка пореклом из топлих крајева веома лако успева тако да је можемо наћи у баштама и на мањим површинама.

Сетви ове биљке претходи јесење дубоко орање, а током пролећа квалитетна припрема која подразумева култивисање како би земљиште било растресито са добрим водно-ваздушним режимом обзиром да ће у њему расти и развијати се махуне.

Сетва

Најчешће се сади током касног пролећа, када прође опасност од мразева. Одговара му добро дренирано песковито земљиште и сунчано место. Сеје се широкоредно, на дубини од око четири центиметара, 50 до 60 цм између редова, а размак у реду између биљака би требао да буде од 15 до 20 цм.

Како нам је рекао Нинослав Буквић из Бача могу да се сеју целе махуне и у том случају ницање је спорије, изломљене махуне или потпуно ољуштено семе. Он је прошле године кикирикијем засадио површину од око 5.700 м квадратних (око пола хектара). Најбоље је, како каже, сетву обавити када је температура око 20 степени Целзијуса, а температура у сетвеном слоју земљишта од 12 до 15 степени.

Сетва како је испричао саговорник Агроклуба, може да се обави ручно, мотиком правећи кућице или јарак или уколико се ради о већим површинама машински.

„Кикирики ниче као и кромпир, појављују се први листићи и онда треба обавити прво загртање. Ја сам обично радио пет загртања, а пожељно је и више“, каже Буквић и напомиње да се први цветови појављу већ после 30 дана након сетве.

Заливање пепелом

Цвета предивним жутим цветовима, који се лагано савијају, а биљка их гура под земљу, где се развијају махуне. Управо када цветови оду под земљу, биљку треба загрнути земљом, како би се махуне развиле и како би се добио богат плод. У противном, цветови остају на површини и осуше се. Загртањем се уједно уништавају и корови. Што се то више пута ради биће више плода у земљи и већи је принос. Уколико се усев добро негује једна биљка може да донесе 10-15 махуна са три зрна.

„У периоду цветања биљке обавезно обавим заливање пепелом размућеним у води, то је одлично органско ђубриво, извор микроелемената. Након тога обавезно обавим загртање“, каже саговорник додајући да је пепео сакупљао у шест великих буради од по 200 литара. За употребу у земљорадњи препоручује се пепео након сагоревања тврдог дрвета у домаћинству, а не након ложења брикета и пелета.

Није имао проблема са инсектима и болестима, једини проблем су биле честе кише на крају вегетације. Буквић је рекао да кикирики има бујну масу која може добро доћи као храна овцама и козама.

Како се бере?

Стручњаци кажу да је од садње до бербе потребно 130 до 150 дана, а биљка је зрела када лишће пожути махуне добију златно жуту боју док зрно треба да има тамно црвену боју љуспице.

„Обзиром да немам адекватну механизацију бербу смо обављали ручно, биљка се чупа из земље, добро отресе и остави да се мало просуши“, каже Буквић и додаје да се касније махуне одвајају од стабљике и додатно суше, а након тога неопходно је да селектор одради четкање, прање и да се поново плодови добро осуше. Он каже да је прошле године имао род од 830 килограма, обзиром да нема механизацију плаћао је раднике за све радове. Уколико су површине мање посао може да се уради у оквиру породице док је за веће површине и озбиљнију производњу потребна адекватна механизација, селектор сушилица, пакерица.

На пример, на крају саветује да кикирики треба добро упаковати и заштитити од влаге, у противном његова махуна може постати мека, а зрна могу да ужегну.

У нашој земљи се увози, обзиром да је здрава намирница за њим постоји велика потражња. У продају га можемо наћи у љусци, печен, пржен, слан, а од њега се прави кикирики путер.