Квалитетна сиркова метла је производ који не губи вредност, сматра Карл Гашпаровски, један од бројних произвођача из Селенче, која се сматра центром метларске производње у Србији, пише Агроклуб. Његов штанд и помало специфичан лого фирме – вештица на метли, привукли су нам пажњу на недавно одржаном Мостарском сајму привреде.
“У питању је 100% домаћи производ. Сировину, сирак, набављамо од пољопривредника са севера Војводине где га још увек узгајају. Не као раније, али за сада у довољним количинама”, каже на почетку разговора овај произвођач, додајући да дневно произведу око 1.500 комада различитих метли.
“Ако радимо 25 дана у месецу, израчунајте онда колика је годишња производња.”
И израчунали смо. Месечна је око 37.500 комада, а годишња невероватних 450.000 метли.
Где завршавају метле?
“Највећа потражња је из иностранства, највише из Италије, они су углавном и наши највећи дистрибрутери по целом свету. Италијани су некада били највећи произвођачи метле. Сада и даље продају, али је не производе, јер је скупа производња, скупа је радна снага и сировина”, каже Гашпаровски.
Велики део производње је временом пребачен у Мађарску, појашњава, али су и они оставили Италијане као дистрибутере.
“Цео свет је навикао да купује метле од Италијана, то је тако остало до дана данашњег. Сада у ствари ми производимо за Италијане и Мађаре који је дистрибуирају даље. Продајемо и Немцима који је даље продају Швајцарцима, по целом свету иде наша метла.”
Сарадња са купцима из Марока била је најзахтевнија до сада.
“Тешка је била логистика око превоза, а то је и најдаље што смо је продавали.”
Ручни рад и захтеван посао
А да би се дошло до готовог производа, потребно је много сати ручног рада.
“Сирак је захтеван за производњу, пре свега, мора ручно да се сече. Сада смо пронашли неке машине које могу и машински да га секу, али секу са листом, па тај лист опет морамо ручно да скидамо. Када се осуши, скине му се семе, класира се, а затим се навија на дршку и опет је то ручни процес”, објаснио је Гашпаровски.
