У Основној школи у Селенчи догодио се тренутак који није често виђен у школама, ученици су испратили свог стручног сарадника, психолога Олену Грњу, аплаузом.
Олена Грња је радила као стручни сарадник – психолог око 2,5 године, радећи као замена. Радила је као школски психолог у Основној школи у Селенчи, где је била кратко време, али је стекла дубоко поверење и поштовање својих ученика.
Наиме, Олена је наишла на аплауз свих ученика кад је напустила школу, што показује колико је њен рад имао позитиван утицај. “Пласирали су ми причу како је избила туча, што је била реткост у школи. Када сам дошла, дочекао ме је аплауз целе школе,” испричала је.
У свету у којем све више стреса и технологије преплављује свакодневницу, људи попут Олене Грње подсећају нас на важност пажње, комуникације и стварања безбедног простора за децу.
Како каже, у данашњем свету који је препун дистрактора попут мобилних телефона, деци је све теже да нађу праву комуникацију и пажњу. Њихова свакодневица постаје захваћена брзим темпом, а они често остају без правог слуха и простора за исказивање својих емоција. “Прихватила сам овај посао из чисте радозналости и жеље да сазнам да ли су се деца променила, или смо ми одрасли ти који нешто грешимо,” објашњава она.
„У својој школи, са свега 170 ученика, имала сам привилегију да се посветим сваком детету, што је веома изазовно када су у питању већи колективи. Деца су знала да могу доћи до мене у било којем тренутку, без обзира да ли долазе са добрим вестима или проблемима. Често смо се дружили на малим одморима, “на кафици”, што ми је омогућило да створим прави однос поверења са ученицима. И управо је овај однос поверења је најважнија превентивна стратегија у борби против насиља и несигурности међу младима“, каже Грња.
“Деца уче по моделу. Ми смо ти који морамо примером показати све што желимо да их научимо.” Овај приступ је био кључан у стварању емоционалног окружења које је подржавало и развијало њихове социјалне и емоционалне вештине.
Ученици су овим гестом показали да су научили лекције о љубави, поштовању и међусобном разумевању.
Сцена у којој су сви ученици аплаудирали психологу приликом њеног одласка, сведочи о захвалности и изузетно је признање за добар рад. Овакав начин постизања међусобног поверења и емпатије заиста заслужује поштовање.
View this post on Instagram
