17/07/2026
Више
    Почетна страна Инфо Црквене вести Данас су Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија

    Данас су Свете мученице Вера, Нада и Љубав и мајка им Софија

    Ко су биле ове свете мученице?

    Фото: СПЦ

    Српска православна црква данас слави Свете мученице Веру, Наду и Љубав и мајку им Софију. Овај празник обележен је подебљаним словом у црквеном календару и посвећен хришћанским светитељкама и мученицама из другог века које су живеле и страдале у Риму у време цара Хадријана.


    Након рођења треће кћери Софија је остала удовица. У време када су страдале, Вера је имала 12, Нада 10, а Љубав девет година. Изведене су пред цара где су смерно али одлучно исповедиле веру у Исуса Христа и одбилие да принесу жртве идолској богињи Артемиди. Након тога су по царевој наредби мучене и убијене. Мртва тела својих кћери узела је Софија и сахранила ван града. Након три дана и три ноћи молитви на њиховом гробу и сама је умрла 137. године.

    Ко су биле ове свете мученице?

    На сајту СПЦ стоји наведено – “За царовања злочестивог цара римског Адријана живљаше у Риму удовица, родом Италијанка, по имену Софија, што у преводу значи мудрост. Она беше хришћанка и, сходно имену свом, она мудро у вери хришћанској провођаше живот по оној мудрости коју хвали апостол Јаков, говорећи: Мудрост која је одозго најпре је чиста, потом мирна кротка, покорна, пуна милости и добрих плодова (Јак. 3, 17). Ова мудра Софија, док живљаше у чесном браку, роди три кћери којима надену имена према трима хришћанским врлинама: прву назва Вера, другу Нада, трећу Љубав. А и шта је могла родити хришћанска мудрост, ако не богоугодне врлине? Ускоро по рођењу треће кћери Софија обудове. Као удова, она живљаше побожно угађајући Богу молитвом, постом и милостињом; а своје кћери васпитаваше онако како то може мудра мати: да живе по хришћанским врлинама, чија имена ношаху.

    И заиста, уколико деца растијаху по годинама, утолико растијаху у њима хришћанске врлине, И оне добро изучише пророчке и апостолске књиге, научише поуке наставника, марљиво се бављаху читањем, и беху усрдне у молитви и у домаћим пословима, повињавајући се светој и богомудрој матери својој, напредујући у свему и идући из силе у силу. А пошто беху изванредно благоразумне, па још и необично лепе, оне убрзо скренуше на себе пажњу свих.”