Како пише РТС, просечно домаћинство трошило је више него што је зарађивало. Иако плате у Србији номинално расту, животни стандард и даље је далеко од европског просека, каже у разговору за РТС Радојка Николић, главна и одговорна уредница дигиталних часописа Бизнис и Економетар.
“Ми смо и даље на око 40 одсто од просека ЕУ. Тамо је годишња зарада 40.000 евра, а код нас тек око 7.000 евра. То довољно говори где се налазимо”, истиче Николић.
Главна и одговорна уредница дигиталних часописа Бизнис и Економетар истиче да раст зарада не прати раст животног стандарда. Упозорава да високи проценти раста прихода не одражавају реалну слику.
“Проблем је што ми у континуитету имамо ниске зараде. Ми говоримо о месечним зарадама, а живимо тако годинама. Скоро милион људи је у ризику од сиромаштва – преживљавају из месеца у месец”, наглашава саговорница РТС.
Додаје да медијална зарада као показатељ каже много више од просечне. Медијална зарада у јулу је била 85.000 динара, што значи да половина запослених у Србији живи са месечним приходом који је мањи од тога.
“Они који су на медијалној заради,или у просеку, мораће или да нађу неку додатну зараду, или да се нечега одрекну”, објашњава.
Социјална неједнакост постаје све израженија свуда у свету па и код нас. Оних екстремно богатих никада нема више од 1 до 2 процента.
“Имате 10 одсто људи у сваком друштву који живе добро – то је код нас око 660.000 људи које ћете увек видети по ресторанима и тржним центрима. Али већина је у другој категорији – са минималним примањима. Код нас се слој богатих шири, али већина остаје сиромашна”, наводи Николић.
Када је реч о перспективама, ни оне нису оптимистичне.
“Ова година је веома лоша за цео свет, па и за нас, јер смо зависни од глобалних кретања. Раст у Европи за 2026. процењује се на свега 1,5 одсто, а код нас ће раст следеће године бити нешто већи од ове године, али то је углавном захваљујући великим инфраструктурним пројектима”, закључује Радојка Николић за РТС.
Подсетимо и да је Републички завод за статистику недавно објавио да је 24,3 одсто становништва Србије било у ризику од сиромаштва или социјалне искључености.
Према подацима РЗС, праг ризика од сиромаштва износио је 35.606 динара месечно за једночлано домаћинство, 64.091 динар за домаћинство са двоје одраслих и једним дететом од 14 година, односно 74.773 динара за домаћинство са двоје одраслих и двоје деце од 14 година.
Највећи ризик од сиромаштва забележен је код незапослених особа и једнородитељских породица, док су најмање угрожени запослени и пензионери.
Подаци показују да 19,7 одсто особа које живе саме живи испод прага ризика од сиромаштва, док се у домаћинствима са двоје одраслих и троје или више деце тај проценат пење на 32,4 одсто.
