Од почетка 2025. године евидентирано је више од 6.300 пожара на грађевинским објектима, од чега се 436 догодило од почетка ове грејне сезоне, 15. октобра, показују подаци МУП-а. Непажња и немар су, како кажу, најчешћи узроци пожара у којима су, само током ове године, укупно страдале 54 особе, наводи Н1.
Пожари током грејне сезоне, некад и са најтежим последицама, упркос константним апелима надлежних служби на већу пажњу грађана, нису реткост. Грејна тела, односно непрописно руковање и њихова неадекватна припрема за почетак грејања, често се у медијима наводе као један од кључних узрока пожара. Да је људски фактор углавном пресудан у овим случајевима искуства су и ватрогасно-спасилачких јединица МУП-а.
У периоду од 1. јануара до 12. новембра ове године на територији Србије, евидентирано је укупно 36.250 ванредних догађаја од чега 28.413 пожара, 16 експлозија и 7.821 осталих интервенција, показују подаци МУП-а.
Само на грађевинским објектима у истом периоду је дошло до 6.363 пожара и експлозија, што је за 527 пожара више у односу на исти период прошле године. Упркос знатно већем броју пожара, број жртава је мањи, па су тако током 2025. погинуле 54 особе, док је у истом временском периоду 2024. страдало 57 људи, наводе.
У свим забележеним ванредним догађајима припадници Сектора за ванредне ситуације спасили су укупно 1.246 особа, од чега у пожарима на грађевинским објектима 326.
На основу искуства ватрогасно-спасилачких јединица узроци пожара углавном су непажња или немар.
“Разлог настанка највећег броја пожара на грађевинским објектима у току грејне сезоне су неисправни или неочишћени димњаци, непажња приликом ложења пећи на чврста горива, остављање укључених грејалица без надзора, остављање одеће или других запаљивих предмета у близини пећи или грејалица, преоптерећење електроинсталација и неисправни електрични уређаји. Све ове узроке, углавном, можемо сврстати у људски фактор”, објашњавају у МУП-у.
Шеф одсека у Управи за Ватрогасно-спасилачке јединице СВС Александар Крстић прошле године је истакао да је почетак грејне сезоне период када су пожари у стамбеним објектима најчешћи.
„Почетак грејне сезоне обележавају проблеми са електричним инсталацијама, кварцним пећима. А, онда да крећу неочишћени димоводни канали. Касније у грејној сезони, у новембру, улазимо у мирнији период који углавном траје до јануара. То не значи немамо интервенције, али их имамо ређе у односу на почетак грејне сезоне”, рекао је Крстић .
Управо из тог разлога из Сектора за ванредне ситуације апелују на све грађане да буду одговорни према себи, својим породицама и својим комшијама.
“Да провере исправност својих димњака и пећи на чврсто гориво, да удаље намештај и други горивни материјал од грејних тела, да не остављају укључене грејалице без надзора, да не оптерећују електроинсталацију, да електричне уређаје држе у чистом и уредном стању, да се сви електрични радови изводе од стране овлашћених електричара, да пре изласка из објекта провере да ли су искључили електричне уређаје”, савети су надлежних који истичу да у случају настанка пожара грађани позову ватрогасно-спасилачку јединицу на број 193 и слушају њихове савете.
