Богојављење је један од битнијих хришћанских празника, а обележава се 19. јануара. Слави се као дан када је Исус Христ крштен у реци Јордан. Верници се на Богојављење поздрављају речима „Христос се јави“, а отпоздрављају са „Ваистину се јави“.
После крштења, Јован, назван Крститељ, видео је како се небо отвара и Дух свети, као голуб, силази на Исуса. Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију, а слави се као Богојављење. Зато се на Богојављење врше два освећења: уочи празника у цркви и на дан празника на реци или у другој текућој води. Верује се да је та вода лековита, па се она носи кући.
Познато је да се на овај дан упражњава традиција пливања за Часни крст. Најхрабрији мушкарци и девојке улазе у ледену воду и тркају се до крста који се већ налази у води. Према правилу, треба да се плива 33 метра, што симболизује број година колико је имао Исус Христ када је разапет на крст.
Ипак, пливање за Часни крст није одувек био обичај на Богојављење.
„Обичај тзв. “богојављенског пливања за Часни Крст“ у нас не сеже у неку несагледиву и дубоку старину, мада се код нас раширило и уврежило убеђење да је реч о једном посебно свештеном и стародревном обичају, тј. о нечему што нас повезује са најдубљом нашом прошлошћу и црквеним и народним предањем. Моје мишљење је, међутим, да такво (иако широко распрострањено) убеђење нема довољно основа и да не налази потврду ни у нашој историјској, ни у нашој богослужбеној и теолошкој науци и пракси“, објашњава за Данас ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, секретар Центра за истраживање православног монархизма.
Овај обичај је наш народ прихватио и постао је део наше традиције.
„Може се рећи да је, за релативно кратко време, овај интересантни, популарни и, донекле, јединствени обичај постао један од оних, који су карактеристични искључиво за нашу помесну Српску Цркву, слично налагању бадњака, крсној слави или бројним другим божићним, васкршњим, свадбеним, погребним и другим народним обичајима, које је наш народ пригрлио, а наша Црква, потом, на неки начин, санкционисала и прихватила, иако таквих обичаја у другим помесним Православним Црквама у свету нема“, додаје он.
Пливање за Часни крст има своје корене у историји, али су му придодати одређени елементи.
„Тај елемент нашег данашњег обичаја богојављенског пливања за Часни Крст, заиста, има основу у дубокој старини и некакво богослужбено и богословско оправдање, али су му, додавањем елемената у виду спортског надметања и употребе крста као својеврсног “циља“ једне спортске трке, додати и нови елементи, којих нема у другим православним традицијама, што овај обичај не чини само јединственим у Православљу, већ и упитним за неке о православних теолога млађе генерације“, указује он.
Црква је, ипак, овај обичај прихватила и он је постао део наше традиције, па се тако широм Србије сваког 19. јануара плива за Часни крст.
„Јасно је да је Српска Црква овај обичај, вероватно из разлога икономије, прихватила и да га благосиља, иако није настао строго на основу вишевековне богослужбене традиције и праксе васељенског Православља. Дакле, наше свештенство, као и у почецима Цркве, и сада освештава воду и у затвореном (тј. у самим храмовима) и на отвореним водама (рекама, потоцима, језерима, мору и сл.), мада се, начелно, тог дана све воде сматрају благословеним и освећеним, без обзира да ли је над конкретном посудом са водом или конкретним водотоком извршен свештени чин великог водоосвећења“, појашњава саговорник Данаса.
Симболика пливања за Часни крст
Обичај пливања за крст потиче од давнина, те симболизује човека који тежи да кроз муке и страдања достигне чистоту. Свештенство појашњава да је крст симбол страдања, а да човек током живота носи сопствени крст, баш као што је Исус Христос носио свој. Поента тога је да човек треба да буде спреман да све то поднесе, с тим да је један од основних циљева пливања за часни крст на Богојављење заправо саборност људи који се окупљају. Такође, циљ је дружење и слављење Исуса Христа. Наводе и да се пливање погрешно схвата као да има такмичарски дух, већ је његова симболика да сви уједињени у вери треба да изнесу крст из воде, што суштински симболише заједницу.
