Након што је 8. фебруара у поноћ званично истекао продужени рок за пријаве, кампања легализације бесправних објеката “Свој на своме” ушла је у другу фазу. Тај процес, покренут крајем 2025. године, забележио је рекордан одзив грађана, а према подацима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, више од 2,3 милиона објеката ушло је у систем.
Међутим, оно што јавност највише занима у овом тренутку је то шта се дешава са пријавом за упис нелегалног објекта након што је систем затворен.
Даљи процес је, како се наводи, у потпуности дигитализован и одвија се у неколико кључних фаза. Прво следи валидизација коју спроводи Агенција за просторно планирање и урбанизам. Проверава се да ли се објекат налази на дозвољеној локацији.
Све поднете пријаве постају видљиве на дигиталној мапи, а трећа лица, на пример комшије, имају право да поднесу приговор ако сматрају да пријављени објекат угрожава њихову парцелу или ако постоји спор око међе који није наведен у пријави. Рок за жалбу је 30 дана од дана објављивања пријаве.
Уколико кућа није изграђена на клизишту, у зони националног парка или на траси планиране инфраструктуре попут аутопутева или гасовода, објекат добија зелено светло за легализацију.
Како изгледа процедура провере?
Према досад расположивим информацијама, почеле су да стижу и први уписи у катастар непокретности, и већ је обрађено око 200 пријава, а прва је легализована кућа у београдској општини Барајево.
Иначе, очекује се да ће у првих шест месеци бити решено пола милиона пријава за упис. У ресорном министарству истичу је да је циљ да се највећи број предмета обради већ до лета 2026. године, како би се процес укњижбе максимално убрзао.
Важна ставка за кућни буџет је то што се такса плаћа искључиво по добијању одобрења. Наиме, тек када грађани добију званично обавештење да је њихов објекат испунио услове за евидентирање, добиће и налог за уплату таксе.
Износи су фиксни и крећу се од око 12.000 динара за мање породичне куће, па до 1.000 евра за велике објекте у ексклузивним зонама. Одређене категорије становништва, попут самохраних родитеља, особа са инвалидитетом и прималаца социјалне помоћи, потпуно су ослобођене плаћања те таксе.
Шта ако објекат не испуњава услове?
Одмах након што систем евидентира уплату, решење се аутоматски шаље Републичком геодетском заводу, чиме се упис власништва врши без одласка на шалтере.
У случају када Агенција за просторно планирање и урбанизам утврди да објекат трајно не испуњава услове за легализацију активирају се мере како би се такав објекат изоловао из легалног промета.
Први корак је доношење решења којим се захтев за упис одбија. Информација се шаље Републичком геодетском заводу, а тамо се ставља забележба да је објекат нелегалан и да не испуњава услове за озакоњење.
То значи да се та некретнина не може продати, поклонити, ставити под хипотеку нити регуларно оставити у наслеђе.
Надлежна грађевинска инспекција добија списак одбијених објеката, а комунална предузећа (електродистибуција, водовод и топлане) на мрежи не би смеле да држе објекте који су правоснажно одбијени у процесу легализације, што може довести до искључења са мрежа.
Објекти који угрожавају безбедност, због клизишта, здравље или се налазе на земљишту планираном за јавну намену мораће бити уклоњени.
Да ли је могуће жалити се?
Уколико Агенција за просторно планирање и урбанизам одбије пријаву подносилац захтева има право на подношење жалбе. Она се подноси Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Ако и ресорно министарство потврди одбијање, може се упутити тужба Управном суду. Треба нагласити да је овде реч је о озбиљнијем процесу који може да потраје.
Треба нагласити и то да је за грађане који из оправданих разлога нису стигли да поднесу пријаву, остављен додатни рок да то учине до 24. октобра. Реч је о разлозима објективне природе болест, смрт члана уже породице, виша сила.
Једна од примедби која се могла чути у јавности у вези овог процеса је та да је рок за пријављивање био кратак и да сви који су желели да предају захтев за легализацију својих објеката то ипак нису могли да учине на време из објективних разлога.
Проблем кратког рока
Тог мишљења је и адвокат Ђорђе Вукотић који истиче да је период за предају захтева морао да буде знатно дужи.
“Примера ради да би сте се пријавили за упис нелегалног објекта потребан вам је елаборат о геодетским радовима. Тај елаборат не може да изради било ко већ искључиво овлашћена геодетска агенција. Проблем је тај што тих агенција нема пуно тако да сви они који су желели да учествују у овом процесу у кратком року који је дат просто нису успели да дођу на ред за обраду њихових података. Било је и других процедура које дуго трају те нису могле да се заврше у предвиђеном року”, објашњава наш саговорник.
Подсећања ради, држава је деценијама уназад покушавала да реши проблем нелегалне градње, али без пуно успеха. Због тога се актуелна власт одлучила да донесе Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима.
Тај закон је практично омогућио да се објекти озаконе “преко реда” и по знатно нижим ценама.
У том циљу је покренута кампања “Свој на своме”. Главна промена је била та што није било потребно да се изде на општинске шалтере, већ се све радило дигитално, преко једног портала за целу Србију.
За пријаву је био нужан налог на еУправи, основни подаци попут броја парцеле, адресе и квадратуре, уговор о куповини, поклону, решење о наслеђивању и најважнији услов да је објекат на сателитском снимку из 2015. године.
Ко је градио после тога, није могао да се пријави за овај процес.
Првобитни рок за подношење пријава за легализацију био је 5. фебруар 2026. године. Због великог интересовања и оптерећења портала, тај рок је продужен за три дана.
Шта ако се нисте пријавили?
За оне који не прођу проверу или се уопште не пријаве, правила су строга. Таква некретнина остаје нелегална, што значи да је не можете продати, поклонити нити пребацити на децу.
Такође, држава задржава право да такве објекте искључи са струје и воде, а у најгорем случају ако кућа угрожава безбедност или смета јавним пројектима предвиђено је и рушење.
Грађевинска инспекција ће нове објекте проверавати путем система за аутоматско поређење дигиталних сателитских снимака из различитих временских периода.
Сваки објекат који се појави на терену, а није постојао на базном снимку из 2015. године нити има издату грађевинску дозволу, систем ће аутоматски означити као нелегалан. На основу тих података, инспектори ће излазити на терен са већ припремљеним координатама како би констатовали бесправну градњу.
Овакав надзор омогућава држави да одмах покрене поступак рушења и поднесе кривичне пријаве против инвеститора.
