Правилна исхрана подразумева свакодневни избалансиран унос свих врста намирница подељен у више оброка током дана (доручак, ручак, вечера и две ужине).
На тај начин се телу обезбеђује сталан прилив оптималне мешавине свих неопходних хранљивих материја неопходних за добро здравље, наводи Институт за јавно здравље Србије.
Основу сваке исхране чини енергија без које нема живота. Енергетска вредност хране мери се и изражава у килокалоријама (kcal) или килоџулима (kJ). Одраслој особи је потребно око 2000 кцал (8400 кЈ) дневно.
Три главна састојка хране су угљени хидрати (шећери), масноће и беланчевине (протеини) и сви уједно представљају и извор енергије. Када је исхрана добро избалансирана, највећи део енергије из хране требало би да потиче од угљених хидрата.
“Постоје два основна типа угљених хидрата: прости и сложени шећери. Прости шећери дају храни сладак укус и природно су присутни у поврћу, воћу, меду и млеку. Ови шећери природно присутни у наведеним врстама хране нису опасни по наше здравље за разлику од рафинисаног шећера који се додаје колачима на пример, јер потичу из намирница које истовремено обезбеђују влакнасте материје, витамине и минерале”, поручују у Институту за јавно здравље Србије.
Сложени шећери се налазе само у храни биљног порекла као што су житарице и производи од житарица (пшеница, овас, јечам, пиринач, брашно, тестенина, хлеб), кромпир, махунарке (пасуљ, грашак, сочиво, соја).
Они су најважнији извор енергије.
Заблуда је да ова храна гоји, напротив садржи неопходне хранљиве састојке, а уз то има и мали садржај соли.
“Масноће садрже двоструко више енергије у односу на угљене хидрате. За добро здравље потребна је мала количина масноћа у исхрани, односно да масноће обезбеђују до 30% наших дневних енергетских потреба. Важне су за изградњу мембрана ћелија, за стварање појединих хормона са важним улогама у нашем организму, као заштита органа и ткива од хладноће и механичких повреда…”, додају.
Беланчевине су главни градивни састојак нашег тела, неопходне су за раст и развој. Беланчевине тело користи као енергетски извор само ако је унос угљених хидрата и масноћа недовољан да задовољи наше енергетске потребе.
Храна која обезбеђује беланчевине може бити животињског (месо, риба, млеко, јаја) и биљног порекла (житарице, махунарке, језграсто воће, неке врсте поврћа).
