„Атлас надзора Србије“ показује да се у последњих пет година широм земље набављају камере са препознавањем лица, регистарских таблица, анализом понашања и аудио-снимањем, као и дронови. Међу локалним самоуправама које су куповале беспилотне летелице налази се и општина Бач.
Београдска истраживачка мрежа (БИРН) објавила је истраживање „Атлас надзора Србије“, засновано на анализи јавно доступне документације о јавним набавкама. Према налазима БИРН-а, у последњих пет година стотине јавних институција у Србији набавиле су више од хиљаду комада опреме за надзор – од CCTV и IP камера са напредним аналитичким функцијама, преко система за аутоматско препознавање регистарских таблица (ANPR), до софтвера за препознавање лица, анализу понашања и снимање звука.
БИРН наводи да су подаци прикупљени уз помоћ интерног алата за систематско праћење јавних набавки, као и да је обим набавки у пракси вероватно и већи, јер поједине службе безбедности опрему набављају по посебном режиму.
Дронови у локалним самоуправама, и у Бачу
У делу истраживања који се односи на беспилотне летелице, БИРН наводи да су различити органи јавне власти годинама уназад набављали дронове, најчешће кинеског произвођача DJI. Међу локалним самоуправама које су евидентиране као купци дронова налази се и општина Бач.
Како се наводи у истраживању, савремени модели дронова које јавни органи набављају поседују напредне техничке карактеристике: камере високе резолуције, термално и ноћно снимање, велико оптичко увећање, пренос слике у реалном времену и могућност аутоматског праћења објеката. Иако се оваква опрема најчешће користи за надзор терена, инспекцијске послове, ванредне ситуације и инфраструктуру, БИРН указује да технички може бити употребљена и за надзор јавних окупљања или праћење кретања.
Стручњаци које је БИРН консултовао наглашавају да флексибилност и непредвидивост дронова појачавају такозвани „ефекат застрашивања“, јер грађани често не знају када су под надзором нити ко управља снимцима.
Лице, таблице, звук, понашање
Поред дронова, БИРН је документовао и набавке камера са функцијама препознавања лица у школама и другим јавним установама, системе за аутоматско читање регистарских таблица који омогућавају праћење кретања возила кроз више градова, као и камере са уграђеним микрофонима које бележе и звук.
Према истраживању, системи за анализу понашања могу да детектују „неуобичајено кретање“, окупљања већег броја људи или специфичне радње, што, како упозоравају стручњаци, може имати утицај на слободу окупљања и кретања.
БИРН истиче и да Србија нема посебан закон који уређује биометријски надзор, док се напредне набавке реализују у континуитету. Управо због тога, питања транспарентности и контроле употребе постају кључна.
