Подаци Републичког геодетског завода (РГЗ) показују да је највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште у том периоду достигла 800.000 евра остварена на територији општине Шид (Кукујевци). Реч је о четири парцеле укупне површине веће од 55 хектара, пише Forbes Srbija.
Регион Војводине имао је највеће учешће у вредности прометованог пољопривредног земљишта – 70 одсто. Цене пољопривредног земљишта стагнирају.
Иако се већ годинама говори о томе да је цена пољопривредног земљишта достигла рекордне износе, саговорници Forbes указују да је тај тренд био актуелан до пре три године и да од тада стагнирају, односно не бележе значајан раст.
Ипак, остају уочљиве велике разлике у ценама земљишта у Војводини у односу на остале делове Србије. Разлога за то је више. Један од њих је то што су последње три године биле сушне. Цене зависе и од квалитета земљишта и инфраструктуре која га окружује, објашњавају стручњаци.
Осим тога све мање је обрадивог земљишта. Како за Forbes Srbija објашњава агроекономиста Милан Простран, Србија је последњих година пратила трендове који су постојали и у Европи где су цене годинама бележиле раст. Земљишта нема довољно и зато је годинама држало високу цену.
Простран наводи пример Италије где је у области Лигурија цена достигла 120.000 евра за хектар. Италија није јединствен случај.
Када је реч о Србији, цена хектара земље у Војводини сада се креће између 10.000 и 15.000 евра. А било је случајева и да достигне 35.000 евра за хектар. Најскупље земљиште је, како објашњава Простран, у делу између Тисе и Дунава. Високе цене бележи и остатак Бачке, као и Срем и Банат.
Пољопривредно земљиште на југу значајно повољније.
С друге стране, на југу земље се њиве могу наћи по цени од 2.000 до 3.000 евра по хектару. Упозорава и да је последњи попис показао је да су се за 10 година значајно смањиле укупне површине пољопривредног земљишта.
„Због великих инфрастрктурних радова пољопривредног земљишта је све мање“, додаје. Томе су допринеле и климатске промене, деградације терена, ерозије…
Да би се повратио један центиметар пољопривредног земљишта, потребно је 1.000 година, подсећа Простран.
Простран каже да смо на попису 2012. имали на располагању 5,3 милиона хектара, а 3,4 милиона коришћеног. Према попису из 2023. расположиво земљиште дошло је на ниво од 4,7 милиона хектара, а коришћено је такође смањено – за око 200.000 хектара.
Указује да је проблем настао почетком двехиљадитих када је дошло до продаје земљишта по најнижим ценама.
„Углавном, оно што је спадало у најквалитетнију земљу је продато тајкунима“, додаје он.
Потом је цена пољопривредног земљишта почела да расте од 2010. и достигла је ниво који је виши био него у Румунији, Бугарској или Хрватској.
Простран каже да је на раст утицао пре свега недостатак обрадивог, односно коришћеног пољопривредног земљишта. Илуструјући примером како је цена земљишта расла, Простран каже да је 2008. цена за хектар износила 5.000 евра, а сада је 25.000 евра. Понегде се продавала и за 150.000 евра.
Трендови смањења пољопривредног обрадивог земљишта су актуелни и у ЕУ. У Европи сваке године нестане земљиште величине Берлина.
