Међу старијама од 65 година у Србији њих 74,5 одсто има потешкоће у покривању основних месечних трошкова, а епилог је то да чак 34 одсто њих смањује или потпуно одустаје од трошкова за храну, комуналије или лекове.
То је показало истраживање „Трошкови дуготрајне неге и ризик од сиромаштва старијих особа у Србији“.
Како је прецизирано на представљању истраживања, такви подаци односе се на оне који искључиво имају пензију као извор прихода, а таквих је 74,8 одсто старије популације.
Истраживање су спровели Црвени крст Србије и СеЦонС група за развојну иницијативу, на репрезентативном узорку од 600 испитаника.
„Иако 76,2 одсто старијих особа има потребу за помоћи у свакодневним активностима, велика већина 94,3 одсто ослања се на неформалну, неплаћену помоћ чланова породице, јер су формалне услуге често финансијски недоступне. Ризик од сиромаштва и недостатка адекватне неге нарочито је изражен код жена, особа које живе саме и становника руралних подручја, где су формалне услуге дуготрајне неге ограничене или непостојеће“, указује се у извештају.
Представница канцеларије Повереника за заштиту равноправности Тања Пријић напоменула је да је дискриминација на основу старосног доба међу првих пет основа дискриминације у Србији.
Према њеним речима, на врху листе је и дискриминација на основу здравственог стања.
„Када се ова два облика дискриминације укрсте, а то се неретко дешава код старијих особа, то појединце доводи до тешког и готово безизлазног положаја“, казала је Пријић.
Представница Црвеног крста Србије Наташа Тодоровић приметила је да људи у руралним срединама живе у здравственим пустињама, у којима не постоје домови здравља и амбуланте.
Навела је и пример да понекад, како би се стигло до дома здравља, треба потрошити чак 3.000 динара.
„Улажу у сопствено сиромаштво“, приметила је Тодоровић.
Она је као проблем истакла и то што су домови здравља често неприлагођени и неприступачни старијима, па је потребно попети се и по двадесет степеника до лекарске ординације.
