У ноћи између суботе и недеље 29. марта 2026. године почеће летње рачунање времена, када часовнике треба померити један сат унапред.
На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у 2026. години почиње последње недеље у месецу 29. марта у 2.00, тако што се часовник помера за један час унапред па се у 2.00 сата рачуна као да је 3.00.
На већини уређаја та радња ће бити извршена аутоматски, али за сваки случај треба проверити два пута јер се можда неће десити померање сата.
Летње рачунање времена трајаће до последњег викенда у октобру, када ће у 3.00 сатови бити враћени за један сат уназад – на 2.00 ујутру. Званично, тада ће почети зимско рачунање времена.
Зашто се сат помера?
За померање сата заслужан је новозеландски ентомолог Џорџ Хадсон (Георге Вернон Худсон).
Наиме, он је на темељу својих истраживања о прилагођавању животу у различитим условима дошао до закључка да човеку више одговара живот дању него ноћу и због тога је 1895. године предложио да се казаљке на сату помере два сата унапред како би се током лета искористило више дневног светла него у поподневним сатима.
Први пут су праксу померања сата увели Немци 1916. године, а затим су им се придружиле Велика Британија и САД. Сада већина земаља у Европи и готово цела Северна Америка померају казаљке на сату два пута годишње.
Шта се дешава са организом након померања сата?
Померање времена може да “избаци” наше телесне сатове из усклађеног ритма. Померање сата утиче на циркадијалне ритмове тела, физичке, менталне, као и на промене понашања. Наша тела очекују да се одређене ствари догоде у одређено време у току дана (попут спавања, буђења и једења) на основу сунчевих сигнала и тога што радите те ствари изнова и изнова у исто време сваког дана.
Када промените ту рутину, чак и засамо један сат, ваши циркадијални ритмови се благо поништавају. Тачније, циркадијални ритмови постају благо неусклађени у односу на време на сату, што може да одбаци време неколико дневних процеса који се дешавају у телу (као што су сан, варење и кардиоваскуларно функционисање).
Промену највише осећамо два до три дана после померања сата. А шта нам се заправо дешава?
Многи људи имају слабију концентрацију, ефикасност на послу опада, осећа се умор и више су поспани. Ипак, како лекари наводе, ове промене које осећамо нису толико радикалне. С друге стране, наше тело трпи,. казала је др Митровић. И у овом случају, хронични болесници су најосетљивији. Наиме, тегобе нарочито могу да осете меторопате и хронични болесници. А време ће генерално утицати и на психу и на расположење људи.
