Од почетка године у Србији је затворено укупно 258 транспортних фирми. Како пише портал Бизнис.рс, само у делатности друмског превоза терета током прва три месеца угашена су 224 привредна субјекта, док је у оквиру пратећих делатности у саобраћају, које обухватају организацију транспорта, шпедицију и сродне услуге, затворено још 34 предузећа.
Нови протест српских превозника на теретним граничним прелазима могућ је од 14. априла. Ова одлука донета је након више састанака техничке радне групе са представницима Европске комисије на којима није нађено системско решење за боравак професионалних возача Западног Балкана у Шенгенској зони. Наиме, постојеће решење подразумева максималних 90 дана у било ком периоду од 180 дана, што је ограничавајући фактор за рад возача.
Иако ово правило није ново, дугогодишњи проблем у међународном транспорту ескалирао је од почетка примене Entry-Exit система (ЕЕС) којим је од 12. октобра прошле године на граничним прелазима ЕУ уведена аутоматизована контрола уласка и изласка, те се возачи којима се до сада некако и гледало кроз прсте када прекораче максималан број дана у Шенгену суочавају са хапшењима и депортацијама, иако пуна примена овог система званично почиње 10. априла.
Превозници су у више наврата упозоравали да је нови систем само “шлаг на торти” вишедеценијског проблема који прети да потпуно заустави камионски транспорт Западног Балкана, угрози привреду и нанесе огромне губитке државама које се ослањају на друмски превоз као кључни крвоток економије. Због тога су од 26. до 30. јануара блокирали теретне граничне прелазе, захтевајући системско решење.
Да упозорења нису без основа показују и најновији подаци који потврђују озбиљност кризе у сектору који већ трпи снажан притисак нових регулаторних правила.
Говорећи о гашењу великог броја фирми, почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић оцењује за Бизнис.рс да је то последица дугогодишњих проблема у сектору транспорта, али и додатног притиска нових правила која продужавају време превоза и повећавају трошкове.
Како каже, нагомилане тешкоће већ се преливају на домаћу привреду, а раст трошкова транспорта директно се одражава и на цене производа.
“Податак о великом броју затворених транспортних фирми истовремено показује тешкоће у којима се налази наша домаћа привреда – отежан је извоз, али и снабдевање свих фирми које се баве трговином, а које увозе огромне количине робе из Западне Европе”, истиче саговорник тог портала.
Атанацковић указује да се проблеми домаћих превозника годинама гомилају, уз недовољно разумевање Европске уније.
“Практично смо једно изоловано острво. Очигледно је да се ЕУ, на коју се односе ови проблеми и ограничења, њима не бави са довољно пажње – вероватно зато што јој нисмо приоритет или има важнија питања”, наводи он.
Истиче и да решење за боравак професионалних возача у Шенгенској зони није недостижно, те да би могло да се уреди по моделу који већ постоји за друге професије са сличним режимом рада, попут запослених у авио-саобраћају. Ипак, он подвлачи да су фирме у Србији које се баве међународним транспортом и пре увођења нових правила биле озбиљно оптерећене, пре свега због дугих задржавања на границама.
“То прави огромну разлику у односу на земље ЕУ, где нема граница и где возачи могу да искористе максимално дозвољено радно време у вожњи. Код нас велики део тог времена одлази на чекање”, објашњава Атанацковић и додаје да такви услови чине транспорт све мање исплативим, и то не само за домаће, већ и за стране превознике.
Страни превозници све чешће избегавају да возе робу ка Србији, јер и они трпе губитке услед чекања на границама. Иако имају брже процедуре не могу да заобиђу колоне камиона, па им такви послови постају неисплативи. Целокупна ситуација утицаће и на дефицитаран број возача.
“Већ сада имамо мањак возача, а овакве околности ће проблем само додатно продубити. То ће неминовно довести и до раста цена транспорта”, упозорава Атанацковић.
Према његовим речима, ако стране фирме преузму транспорт, он ће бити и знатно скупљи.
