У последње време све је више случајева у којима преваранти злоупотребљавају апликацију WhatsApp како би се представили као неко кога корисници познају и на тај начин навели да им се уплати новац, објавила је НБС.
У новом издању рубрике “Корисно је да знате” Марија Булатовић из Сектора за заштиту корисника финансијских услуга истакла да је, пратећи притужбе грађана, Сектор за заштиту корисника финансијских услуга приметио да су све учесталије преваре путем апликације WhatsApp.
Због тога је важно да грађани буду информисани о начинима на које могу да препознају преваре и заштите се од њих.
Према њеним речима, конкретна превара започиње тако што преко апликације WhatsApp корисник добије поруку која на први поглед делује потпуно безазлено.
“На пример, можете добити поруку од познатог контакта са текстом: ‘Ћао, можеш ли да ми позајмиш 125.000 динара? Треба ми на картици, враћам сутра.’ Уз овакву поруку преварант који је приступио WhatsApp налогу особе коју познајете доставља и број рачуна. Међутим, реч је о броју рачуна који припада преваранту”, истакла је Булатовић.
Каже даље да с обзиром на то да смо сведоци честе компромитације налога на друштвеним мрежама, као и коришћења вештачке интелигенције у сврхе опонашања гласа или лика блиске особе, неопходно је да, ако корисник прими овакву поруку од блиске особе и жели да изврши уплату, прво контактира особу од које је примио поруку и увери се да није реч о злоупотреби.
Булатовић је посебно истакла да је важно имати на уму да преваранти углавном инсистирају на комуникацији искључиво преко порука, избегавајући телефонске или видео позиве, јер на тај начин смањују могућност да буду откривени.
“Управо због тога је веома важно да увек проверите идентитет особе која од вас тражи новац или неку хитну услугу, нарочито ако комуникација делује неуобичајено”, истакла је она.
Такође, она је напоменула да се, ако корисник добије такву поруку, препоручује да контакт с познаником оствари преко другог канала који није повезан с друштвеном мрежом или налогом на чију компромитацију корисник сумња а најбоље је да ради провере корисник директно контактира ову особу телефоном.
Тиме ће се проверити не само да ли је захтев за помоћ дошао од познаника већ ће се он обавестити о поруци коју сте добили и тиме можда спречити друге покушаје преваре које су везане за преостале контакте познаника или пријатеља.
Поред тога, ако поседујете информацију о броју рачуна особе којој желите да уплатите новац, можете проверити да ли се претходно достављени број рачуна поклапа с бројем рачуна који сте добили у последњој поруци, упозорава НБС.
Она је такође подсетила да сигуран вид плаћања, када је важно обезбедити да новац буде уплаћен особи којој је намењен, јесте и услуга Пренеси, која је доступна у већини апликација банака у нашој земљи.
“Наравно, предуслов је да прималац плаћања има активирану ову услугу. Регистрацијом корисник повезује свој број мобилног телефона с бројем рачуна на који жели да прима новац. На тај начин можете извршити уплату путем броја телефона за који знате да припада особи којој желите да пошаљете новац, а овај новац ће за неколико секунди бити уплаћен на рачун који је повезан с бројем телефона”, рекла је Булатовић.
Поред тога, нагласила је да, на жалост, нису ретке ситуације где грађани, верујући да им блиска особа тражи хитно потребан новац, уплате тражени износ на број рачуна преваранта који им је достављен у поруци с компромитованог налога.
“Иако је платни налог инициран услед заблуде у коју је жртва доведена преварним радњама непознатог лица, овакве платне трансакције се не могу сматрати неодобреним, те ни банка није одговорна за штету која је на овај начин причињена”, истакла је Булатовић.
Она је нагласила да банка ипак има обавезу да предузме све разумне мере ради покушаја повраћаја новца.
Када новац услед злоупотребе заврши на платном рачуну банке која послује на територији наше државе, ваша банка има обавезу да банци примаоца плаћања упути захтев за повраћај новца, наводи НБС.
Када корисник открије да је жртва преваре, потребно је да превару одмах пријави својој банци.
“Дакле, када откријете да сте жртва преваре, потребно је да превару одмах пријавите својој банци и овом приликом учините вероватним да је дошло до злоупотребе кроз релевантне податке, информације и документацију, након чега ће банка одмах упутити захтев за повраћај новца банци код које се води рачун на који је новац уплаћен”, истакла је Булатовић.
Према њеним речима, брзом реакцијом корисника, његове банке и банке која је примила захтев за повраћај новца постоји могућност да уплаћени новац, ако се још налази на рачуну примаоца плаћања, буде враћен у складу с процедуром и роковима прописаним чланом 56. Закона о платним услугама.
Она је на крају посебно напоменула да, генерално, независно од типа преварне шеме која је тренутно актуелна, саветује грађанима да буду пажљивији приликом плаћања и свесни чињенице да интернетом круже многобројне преварне шеме које користе различите методе како би дошли до сигурносних елемената платних картица или навели грађане да сами изврше плаћање.
Банке често на својим интернет страницама објављују актуелне интернет преваре ради информисања и заштите својих корисника.
Она је рекла и да Народна банка Србије у поступку по притужби корисника у сваком појединачном случају испитује поступање банке, и да ако је корисник био жртва ове или друге преварне шеме и сматра да банка није поступила у складу са својим законским обавезама, након упућивања приговора банци и добијеног одговора, путем интернет странице Народне банке Србије може поднети притужбу на поступање банке, након чега ће вам Народна банка Србије доставити одговор на притужбу.
