Министарство унутрашњих послова Србије (МУП) располаже са још два напредна система за препознавање лица, укључујући софтвере који омогућавају анализу и обраду великог обима биометријских података грађана у реалном времену, показује истраживање БИРН-а.
МУП Србије поседује још два напредна софтвера за препознавање лица који до сада нису били познати домаћој јавности, показују подаци до којих је дошао БИРН.
Један је руски систем FindFace компаније NtechLab из Москве, који омогућава препознавање лица у реалном времену, анализу понашања и повезивање особа кроз мреже контаката. Према доступним подацима, софтвер може да анализира милионе записа у секунди и ради на великом броју камера истовремено.
Други систем је софтвер NeoFace Watch јапанске корпорације NEC, једног од пионира у области биометрије. Према подацима из измене плана јавних набавки за 2019. годину, МУП је планирао набавку “NEC face recognition system”, док званични тендер никада није објављен. БИРН сазнаје из добро обавештених извора МУП-а да је софтвер ове компаније, који такође може да препознаје лица у реалном времену, набављен и инсталиран.
Филип Милошевић из SHARE Фондације каже да су “интрузиван, масовни и таргетирани надзор алати ауторитарних режима којима су контрола и репресија императив за очување позиције моћи”, а да “технологија напредује сваке године, а нове функције и могућности сигурно маме оне који су у позицији да их купују”.
Тајна јавна расправа о новом нацрту закона о полицији одржана је почетком априла ове године, а у нацрту нема помена о биометријскиим технологијама, као што је био случај у претходним нацртима, који су повучени после негативних реакција јавности.
“Мислим да је биометријски надзор изостављен из нацрта јер је процењено да би то био политички ризик у овом моменту. У МУП-у су свесни да тренутно нема ни капацитета ни воље да било која институција изврши ефективан надзор и утврди да ли се користе недозвољене технологије. У таквим околностима, ризик од покушаја регулације је већи од ризика коришћења недозвољених технологија”, каже Ана Тоскић, стручњак за приватност и извршна директорка невладине организације Партнери Србија.
Компаније NtechLab и NEC, као и МУП Србије, нису одговорили на новинарска питања БИРН-а.
Шта до сада знамо о технологијама биометријског видео надзора у Србији
БИРН је раније открио да је 2022. године МУП Србије набавио софтвер за препознавање лица Griffeye који има функцију препознавања лица, претраге интернета према лицу и анализе метаподатака. У међувремену смо мапирали набавке јавних установа и институција широм Србије које су годинама уназад набављале инвазивну опрему за видео надзор. Треба подсетити и на Истраживање SHARE Фондације из 2019. о јавно-приватном партнерству са Huawei и пројекту 1000 камера и истраживање Радио Слободне Европе о набавкама ДСС Про платформе са функцијом препознавања лица у градовима широм Србије дају додатни контекст о обиму и интрузивности опреме за видео надзор која прати грађане.
Од Москве до Србије: FindFace за масовни надзор грађана
Да је Србија једна од земаља у којима се користи руски софтвер за препознавање лица FindFace прву пут смо сазнали крајем 2020. године када је у интервјуу за амерички Форбс Александар Кабаков суоснивач тада још младог руског старт-апа NtechLab који стоји иза овог софтвера рекао како се то решење већ нашироко користи у Москви, да спремају функцију која “детектује агресију” и да су њихови корисници владина тела у Аргентини, Бразилу – и у Србији. Слично потврђује званични Телеграм канал компаније у мају 2024. наводећи да је Србија један од три корисника руског софтвера за препознавање лица, поред Бразила и Мексика.
Докази да се овај софтвер у Србији користи бар од 2019. године показује истраживање непрофитне технолошке организације Qurium које је децембра те године детектовало сервер FindFace програма у Србији, хостованог код српског mCloud провајдера. Подсећања ради, на мЦлоуд хостинг провајдеру хостован је и Нови Spy шпијунски софтвер који је злоупотребљавала БИА.
FindFace ради као аналитички софтвер за аутоматско препознавање лица, старости, пола, емоција, аксесоара, силуете, одеће, возила и објеката. У делићу секунде софтвер пореди лица са базом података и даје обавештење или аларм у реалном времену. Омогућава претрагу снимака према лицу и другим задатим параметрима, а може и да креира аналитички извештај о људима и њиховом понашању. Како кажу његови креатори, FindFace може да ради на стотинама хиљада камера истовремено.
“Такви софтвери апсолутно сваку камеру праве ‘паметном’. Осим тога, отварају могућност за централизацију свих материјала на једном месту – да сигнал са сваке камере прослеђују у један командно-контролни центар из ког се све посматра и анализира у реалном времену. Интероперабилност је још један фактор – Huawei систем у Београду је предвиђен да ради на својој инфраструктури и терминалној опреми, док неки аналитички софтвери ‘не питају’ за извор материјала, већ обрађују све што се похрани у њих”, каже Филип Милошевић, технолошки стручњак из SHARE Фондације.
FindFace је скоро немогуће заварати. Програм има уграђену детекцију положаја главе и тест “живости” који детектује да је лице на снимку заиста људско лице, а не екран или фотографија лица. Фирма користи руског провајдера за складиштење података – Tarantool, који има базу од милијарду записа лица и може да у секунди изврши 13.4 милиона поређења.
Иран је још једна земља која користи FindFace за надзор грађана, показало је недавно истраживање редакцијем Forbidden Stories, чији су новинари имали увид у промотивне материјале руске компаније која тврди да софтвер има прецизност од 98 одсто.
Поред препознавања лица, систем омогућава и аутоматско препознавање регистарских таблица за 27 земаља, међу којима је и Србија. Према техничкој документацији компаније, софтвер FindFace Мулти из видео-надзора идентификује регистрациони број возила, боју, марку, модел, тип и величину каросерије, категорију и тежину возила, као и посебне типове возила попут таксија, возила јавног превоза, амбулантних, полицијских, војних, спасилачких и комуналних служби.
Како FindFace повезује људе и гради мреже њихових контаката
Софтвер такође има функције које назива “кластеринг” и “праћење интеракција”. Прва функција омогућава груписање и филтрирање видео материјала према задатим параметрима у више нивоа, на пример претраживање особа одређене доби, пола или емоција, претраживање снимака само одређених камера и слично..
“Можете пронаћи старије особе или људе без заштитне маске који су директно или индиректно повезани са потенцијално зараженом особом”, наводи се као пример за филтрирање видео снимака током пандемије, унутар званичне техничке документације.
Функција “кластеровања” откључава функцију “праћења интеракција” која омогућава праћење социјалног круга особе од интереса или низа особа.
“Приликом праћења интеракција, систем аутоматски одређује круг људи са којима је одређена особа раније била у контакту. За сваку особу из првог круга систем затим формира још један круг повезаних људи, и тако даље. Укупно, анализа интеракција иде до дубине од три круга повезаности”, стоји у званичној техничкој документацији.
Један од начина на који програм ово препознаје је заједничко напуштање кадра – уколико две особе у истом тренутку напусте кадар који камера снима веће су шансе да су повезане. Такође, систем нуди подешавање броја секунди у којима су две особе заједно како би се сматрале повезаним.
“Ово је аналитчка функција која јасно може да открије ‘ко се са ким виђа, где иде и шта ради’, међутим сама чињеница да неселективно обрађује биометријске податке свих лица на снимцима, а не само оних за које постоји наредба суда је чини противзаконитом за употребу. Нажалост, када је технологија већ ту, у земљи са историјом злоупотреба и недостатком одговорности, велика је шанса да се већ сада користи како би се пратили политички противници или критичари режима”, сматра Филип Милошевић из SHARE Фондације.
Компанија НтецхЛаб је претходних година доста пута мењала целокупан менаџмент, а неки од инвеститора су емиратски инвестициони фонд Mubadala и Rostec , руски државни технолошки конгломерат који је основао Владимир Путин. Руска компанија се претходних година нашла на различитим санкцијама више држава и међународних тела – САД, Канаде, Европске Уније, Белгије, Монака и Француске – чија управа за трезор сматра да је FindFace злоупотребљен у Русији за надзор над независним новинарима, политичким активистима и онима који су хтели да избегну мобилизацију у рату против Украјине.
МУП Србије корисник и јапанског NEC софтвера за препознавање лица
Други софтвер за препознавање лица који је МУП инсталирао је софтвер јапанске корпорације NEC, пионира у области биометрије. У једној од измена плана јавних набавки за 2019. годину МУП је навео “NEC софтвер за препознавање лица”, мада званична набавка никада није расписана. БИРН је добио потврду од добро обавештених извора у МУП-у да је софтвер НеоФаце Wатцх набављен и инсталиран.
“Модерни системи сада обично имају тај сегмент ‘гутања’ података уживо где градске камере, саобраћајне камере, камере на дроновима, полицајцима, па чак и приватним објектима све шаљу сигнал у аналитички систем који у ходу ради детекције лица, праћење, поређење и обавештавање. Систем не чува само видео већ и пропорције тј. шаблоне лица, временске ознаке, путање кретања, повезане камере, описе одеће, возила итд, тако да на крају аналитичар може да претражи историју, прати особу кроз више камера, реконструише кретање и ради ретроактивно препознавање”, објашњава Филип Милошевић из SHARE Фондације.
Компанија NEC се у промотивном материјалу хвали напредним алгоритмима, брзином препознавања лица и тиме да је најбоља у препознавању лица код фотографија лошег квалитета, са прецизношћу од 99.2 одсто код слика доброг квалитета, а 85.5 одсто код слика лошијег квалитета. “Преко три милиона претрага у секунди”, “препознавање свих циљних група”, “симултано препознавање више лица” и велике могућности интеграције у већ постојеће системе само су неке од предности које компанија промовише.
Алгоритми за препознавање лица које је развио NEC користе и откупиле су неке компаније – једна од њих ту услугу пружа америчким имиграционим службама, пише амерички лист Тхе Wиред. Тестирање које је спровео тамошњи институт за стандардизацију у технологији – NIST показало је да софтвер може да закаже када услови у којима се прави снимак нису контролисани, те да софтвер аутоматски предлаже списак “кандидата” иако је тачност ниска.
Филип Милошевић из SHARE Фондације закључује да су овакви “системи превише моћни да би се одолело њиховој злоупотреби” и да “ниједна техничка, организациона мера или процедура не може да заустави политичку одлуку да се технологија искористи противно закону, а против својих грађана”.
NEC софтверска решења за биометријско препознавање користе и поједине полиције у Великој Британији.
Биометријски надзор: од препродаје до домаћих решења
У Србији послује више фирми које нуде камере или софтвере за препознавање лица и остале аналитичке функције. Неке од ових фирми активно учествују на тендерима и добијају тендере за уградњу видео надзора у органе јавне власти. Једна од фирми регистрована у Србији препродаје израелски софтвер компаније АнyВисион са препознавањем лица који је, како црногорски БИРН открива, инсталиран од стране црногорског МУП-а у Подгорици, Бару и Будви.
“Нажалост, како је реакција институција углавном изостајала у раније утврðеним случајевима биометријског надзора, то је многима био знак да могу да развијају, стављају у промет или користе различите системе надзора. Они су, међутим, и даље незаконити, и овим случајевима би требало да се позабави шири круг институција у контексту заштите права граðана, али и контроле јавних набавки или надзора над трżиштем. То ће, вероватно, изостати све док државни органи предњаче у набавци и коришћењу недозвољених технологија”, каже за БИРН Ана Тоскић, директорка невладине организације Партнери Србија.
И док се највећи број фирми бави препродајом хардвера и софтвера иностраних компанија, неке имају и свој, домаћи производ.
Прошле године отворена је компанија Мерцурy AI Solutions која промовише своје камере и софтвер за препознавање лица, насиља, оружја, регистарских таблица итд. Компанија већ запошљава неколико домаћих стручњака у области вештачке интелигенције, компјутерске визије и планира велику фабрику камера у околини Јагодине, како пише на свом сајту, која би запошљавала стотине инжењера, техничара и висококвалификованих радника. Компанија је учествовала на београдском сајму војног наоружања Партнер 2025.
Власник компаније је Вељко Симић, истовремено власник Atlas Security, фирме за приватно обезбеђење која годинама уназад добија милионске послове од јавне управе и града Београда.
На питања БИРН-а из компаније одговарају да послују у складу са ГДПР-ом, да њихов софтвер примарно “детектује опасно понашање”, те да планирају да раде са сви9м заинтересованим државним институцијама.
