“Без много размишљања могу да кажем да је данас рок сцена у Бачу непостојећа, мртва. Нажалост, али тако је. Рокенрол је бачен у неки запећак и одатле ће се тешко извући докле год се буду форсирали некакви правци за које се тешко може рећи да су музички. Последња реченица се слободно може применити на много шира подручја него што је то Бач. А што се тиче Бача, често слушам од старијих рокера како је било то у доба када се рокенрол свирао на све стране. Пуно бендова је свирало у Бачу претходних деценија. Искрено се надам и желим да верујем да ће се поново масовније „пржити“ рокенрол на гитарама.“
Ове тужне речи Ђорђа Вуковића, младог музичара који се определио на рокенрол, прилично су депримирајуће. Он ипак, редовно наступа са својом гитаром на културним манифестацијама, понајвише у организацији Клуба класичне гитаре „Акорд“ из Бачке Паланке.
После наступа на годишњем концерту поводом 22 године постојања Акорда, замолили смо га за један разговор за БАП вести.
Када си се први пут сусрео са рокенролом?
„Било је то 2011. године управо у Бачкој Паланци на манифестацији Дунавски Бал. Свирала је Рибља Чорба. Чак памтим и датум (ха,ха), 9. јул. Те вечери, добро се сећам, наступило је мноштво предгрупа. Ова манифестација је тада била много садржајнија и рокерскије оријентисана него што је то случај последњих година. Тада сам се „закачио“ за Чорбу и рокенрол уопште и то ме никада више није напустило.“
Одлучио си се за гитару и певање?
-У свет музике сам ушао неколико година раније када сам добио прву гитару на поклон и започео са часовима. Почео сам на акустичној гитари са које су скинуте металне жице и стављене пластичне по савету мог првог учитеља овог инструмента, покојног Ратка Ступара из Бача. Ратко је био одличан гитариста и диван човек од кога је човек стално могао да чује неке лепе ноте и научи нешто ново. Готово сваке суботе сам имао часове и тако учио своје прве кораке. Трајало је то неких годину дана до његове смрти. Онда је наступила пауза неколико месеци док нисам кренуо код новог учитеља Марка Шалића из Бачке паланке. Певање је ипак дошло знатно касније.
Средња школа везана је за музику?
– Када је дошло време за средњу школу, мој избор је била музичка у Сомбору. Међутим, с обзиром да нисам имао нижу музичку школу, за упис сам морао да положим диференцијални испит. Ту су наступили извесни проблеми. У том тренутку фалило ми је знања из неких предмета за које до тада нисам ни чуо, нпр. солфеђо. У року од две недеље за овај испит припремио ме је успешно Јурај Суђи из Селенче. Изашао сам на
испит и тако постао део Средње музичке школе „Петар Коњовић“ у Сомбору. За период четворогодишњег школовања ме веже много лепих успомена тако да ниједног момента се нисам покајао због моје одлуке. Напротив.
Био си члан Акорда?
-Да. За дужи низ година, колико сам био члан, нанизао сам пуно наступа и концерата у разним форматима. Наступао сам и сам, и са председником клуба Марком Шалићем, и са другим члановима Акорда. У почетку сам свирао неке једноставније композиције, па касније класику, па потом и блуз и рокенрол. Једне од тих година оформљен је био и бенд “Рок Акорд” у склопу Kлуба са којим смо наступали две године заредом на раније поменутој манифестацији Дунавски Бал. И овде је било прегршт успомена и сећања којима се често враћам. За све ове године, веома сам се спријатељио са Марком Шалићем за кога могу слободно да кажем да је један од најбољих људи које сам упознао. Много ми је помогао у свету музике.
Кренуле су свирке?
-Било их је, а и биће их још (ха,ха). Наиђе фаза када их има доста а има и дана када ми недостају. Све је то нормално. Свака свирка ми изузетно значи и испуњава ме позитивном енергијом.
Ван Гог и Рибља Чорба?
„Упознавање са групом “Ван Гог” се дешавало у другом разреду средње школе. Са другарима и колегама музичарима сам отишао на промоцију књиге овог бенда која је одржана у библиотеци у Сомбору. Понео сам и гитару и наслонио је уза зид. Пред почетак промоције појавио се директор библиотеке и упитао чија је гитара. Када сам рекао да је моја, позвао ме је у своју канцеларију где је био скоро цео бенд. Одсвирао сам им и отпевао једну њихову песму. Ђуле Ван Гог је имао идеју да изађем и отворим промоцију књиге управо тако. У пола песме су ми се прикључили и они када смо запевали заједно. У току промоције придружиле су ми се и колеге са којима сам дошао. Сутрадан сам са другарима и њиховим бендом наступио као предгупа Ван Гогу на концерту одржаном на сомборском тргу. Тада је започело познанство са Ван Гогом да би касније било још неколико пута да сам свирао и певао са овим култним бендом. А Рибљу Чорбу сам дочекао да упознам и засвирам са њима 2018. године на више пута помињаном Дунавском балу у Бачкој Паланци. Убрзо када сам сазнао да ће наступити, контактирао сам једног члана бенда, питао га да ли има шанси да засвирам са њима и послао му неколико снимака како свирам песме моје омиљене групе. Њему се допала идеја и моја свирка и остало је да се чујемо. Али да ћу дефинитивно наступити, ако ме памћење добро служи, нисам знао готово до њиховог доласка на тонску пробу те вечери. И тада је то било то. Упознали смо се, обавили тонску пробу и неколико сати касније ја сам свирао на бини са Чорбом песму „Кад сам био млад“. Од тада сам редовно одлазио на њихове концерте на које сам могао да одем. Било их је много. Одавно сам престао да бројим. Кад год одем на концерт, као по правилу, гост сам у бекстејџу где се дружим са њима. То су тренуци које не знам са чим бих упоредио. Много ми је жао што су нас напустили Миша Алексић и Бора Ђорђевић. Изузетан утицај су имали на мене. Моји узори, идоли.”
Садашњост и будућност?
-И дан данас сам у музици. Активно свирам и певам. Надам се да ће тако и остати. Музика ми пружа склониште од проблема, брига који умеју да се појаве. Била би штета напустити је. О томе и не размишљам. Рокенрол је одавно део светске музичке баштине. Многи хероји овог популарног музичког правца већ увелико газе седму, осму, па чак и девету деценију свог живота и још увек наступају. Не треба рећи колико је то важно за млади нараштај љубитеља рока, који имају од кога да уче, могу их видети на концертима и једног дана, можда и они буду нечији музички узори.
Ми од срца желимо нашем саговорнику Ђорђу Вуковићу из Бача, да и он буде један од њих.
