У складу са законом је прелазак осам јавних предузећа у ДОО, односно друштва са ограниченом одговорношћу. Од Србијашума, преко Србијавода, до националних паркова Фрушка гора, Ђердап и Тара. Део јавности страхује да је то корак ка приватизацији природних богатстава.
Уплашили смо се за шуме, међутим правну форму мењају јавна предузећа која се баве и водом, планинама… То су предузећа која деценијама функционишу по политичким основама што се ни сада конкретно неће променити.
“Лоше одлуке и до сада и на даље су сасвим могуће јер ми немамо добре механизме заштите, формално гледано не значи нужно да ће било шта бити продато, приватизовано или томе слично”, каже Немања Ненадић из Транспарентости Србија за N1.
Закон на основу којег се правна форма јавних предузећа мења био је готов пре две године међутим враћен је у јавну расправу и након тога је убрзо усвојен, али је примена почела одложено тек у септембру 2024.
“Оно што свакако може да буде бојазан јесте што нас искуство учи да једно је оно што пише на папиру, а потпуно друго је начин на који ће се закон примењивати не мислим да је држава имала и пре идеју да хоће да их прода да не би за то нашла начин”, каже Петрица Ђаковић из Форбс fСрбија.
Оно што је чињеница јесте да на челу јавних предузећа у Србији не постоји професионално управљање, директори су у в.д. статусу што не сме трајати дуже од годину дана, а неки су на тим позицијама дуже од 10 година сада се мења шема избора директора, али ништа значајно.
“Министри односно у овом случају министарке привреде и енергетике одређује ко ће бити представник државе у скупштини акционара затим он бира чланове надзорног одбора, а они бирају директора”, каже Немања Ненадић.
“Када су у питању ресурси као што су шуме, воде, национални паркови, предузеће није власник имовине оно управља њоме, али не може тако лако без мига државе да то отуђи на крају се све одлучује у Немањиној 11 каква год правна форма била”, каже Петрица Ђаковић.
Нешто се ипак мења, а то је да директор ДОО није јавни функционер.
“Нико од функционера, чланова надзорних одбора, директора и тако даље неће бити подвргнут правилима из закона о спречавању корупције и неће морати да подносе извештаје о имовини и приходима”, каже Немања Ненадић.
Како сазнајемо, запослени у Србијашумама близу 3.000 њих потписало је петицију да то предузеће ипак остане у статусу јавног.
