У Србији се спрема нови закон који штити потрошаче од превара на интернету и гарантује аутентичност рецензија, али једна спорна измена могла би да ослаби права грађана, упозоравају познаваоци прилика.
Шта значе најављене промене и зашто заштитници потрошача звоне на узбуну?
Министарство унутрашње и спољне трговине припремило је нови нацрт Закона о заштити потрошача који је тренутно на јавној расправи. Нацрт први пут доноси одредбе које се односе на дигиталне услуге и заштиту потрошача приликом поручивања ствари путем интернета.
Новина је и прописивање права на накнаду штете због непоштене пословне праксе. Међутим, заштитници права потрошача упозоравају на измену Члана 4. која би ако буде усвојена, потенцијално могла значајно да ослаби постојећи ниво заштите потрошача, преноси Блоомберг Адриа.
Министарство трговине, у свом образложењу нацрта Закона о заштити потрошача, наводи да су током примене тог закона уочени одређени недостаци који су спречавали његову пуну примену у пракси и нису омогућавали задовољавајући ниво заштите потрошача.
“Проблеми које закон треба да реши се односе на: недовољно уређен и функционалан систем за ефикасно вансудско решавање потрошачких спорова; потребе за јачом и посебно уређеном заштитом потрошача у области дигиталних садржаја и дигиталних услуга; потребе за усклађивањем са новим директивама Европске уније”, наводи се у образложењу.
Како додају, узети су у обзир налази из досадашњих студија и искуства праксе, као и чињеница да од доношења важећег Закона о заштити потрошача 2021. године нису вршене његове измене нити допуне. “Такође, потреба да се одговори захтевима праксе који су се појавили током примене Закона о заштити потрошача и условили су потребу за доношењем осавремењеног прописа.”
Што на слици то и на адреси
Нова правила која се односе на дигиталне услуге ће штитити купца и од превара приликом наручивања услуга. Трговцима ће бити забрањено да онлајн рекламирају једну ствар, а купцу продају нешто потпуно друго.
“Ако испоручени дигитални садржај или дигитална услуга нису саобразни уговору, потрошач има право на усклађивање, одговарајуће умањење цене или на раскид уговора”, наводи се у образложењу новог закона.
Једна од новина је и да ће рецензије онлајн продаваца морати да буду аутентичне, односно да долазе од стварних купаца. То такође важи за хотеле, апартмане, као и станове који се издају. Они који их издају мораће да приказују реалне слике смештаја који нуде, а неће смети ни да плаћају боље оцене приликом рангирања на различитим платформама, а да то не буде јасно приказано.
Потрошачи ће бити заштићени и од такозване насртљиве пословне праксе, односно од “обавезивање потрошача да током бесплатног излета, који је трговац организовао ради промоције или продаје производа, купи производ или плати било шта”, пише у нацрту новог закона.
View this post on Instagram
Спорна измена једног члана
Међутим, из Удружења за заштиту потрошача Ефектива, указују на то да је спорна измена Члана 4. став 1 којом ће, уколико буде усвојена предложена измена, било који други правни акт који донесе локална самоуправа бити технички “изнад” закона.
Досадашњи члан 4. је гласио да се Закон примењује на однос трговаца и потрошача, осим ако неки други пропис не обезбеђује виши ниво заштите потрошача. То се сада мења, и предложени, скраћени део каже само да се Закон примењује, осим у случају постојања неког другог прописа.
“Дакле, јасно је да тај други пропис више не мора да обезбеди виши степен заштите потрошаче, већ може и нижи. Односно, може да обезбеди виши степен заштите трговцу. Према овоме, свака јединица локалне самоуправе може да донесе акт ниже правне снаге, којим ће да поништи одредбу Закона. Буквално ће свака топлана или паркинг сервис у различитим градовима, моћи да имају своје прописе.
Ако у Закону стоји да је рок за одговор на рекламацију осам дана, локалне самоуправе ће донети свој пропис где кажу да је код њих рок за одговор шест месеци”, објашњавају из Ефективе.
Из Удружења наводе да акт ниже правне снаге може имати јачу правну снагу од закона ако сам закон то предвиђа, што је управо овде и случај.
“Већ сада постоје секторски закони који потрошачима дају мања права од оних из ЗЗП и готово сви општи акти локалних самоуправа на територијама Републике Србије који регулишу рад комуналних предузећа, нарочито топлана и водовода, неусклађени су са ЗЗП, а саботирање ЗЗП заправо је бестидно озакоњивање таквог стања – у корист комуналних предузећа, а на штету грађана”, кажу они.
Из Ефективе упозоравају на то да, уколико се измени Члан 4. неће бити довољно, као сада, да потрошач само поднесе рачун или доказ о куповини производа приликом рекламације.
“По садашњем систему, и поклонопримац може да рекламира робу коју му је неко предао, јер куповина робе није персонализована, и свако ко има рачун може да рекламира. Са изменом Члана 4, сваки трговац ће моћи да условљава потрошача доказом да је баш он купац, те да то буде услов за подношење рекламације”, наводе из удружења.
Новим нацртом предвиђене су и оштрије казне за оне који крше закон. Оне зависе од тежине прекршаја и статуса субјекта и крећу се од 50.000 до два милиона динара. Јавна расправа о нацрту Закона о заштити потрошача траје до 24. августа, а примедбе, предлоге и сугестије заинтересовани могу да доставе путем мејла који се може наћи на сајту Министарства трговине.
