Богдан прогледао и подигао манастир
Легенда каже да је неки трговац из Далмације, по имену Богдан, на једном од својих путовања нагло ослепео, заставши да се одмори у Бачкој, близу Дунава. Умио се на оближњој чесми, молећи се Богородици да прогледа, са заветом да ће, ако се исцели изворском водом, на том месту изградити цркву.
Вода је била благотворна, па се Богдан обратио српском велможи Дмитру Јакшићу да му испослује дозволу од угарског краља Матије Корвина да на месту исцељења подигне манастир посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Реч је о манастиру, по Богдану названом Бођани, који је најстарији и један од три у Бачкој (остали у Ковиљу и Сомбору). Манастир Бођани смештен је између истоименог села и Вајске, у општини Бач.
Од 1478. године, кад је изграђен, манастир је три пута био разорен у ратовима и двапут поплављен. Калуђери су бежали у рит и винограде и правили дрвену цркву, а касније се враћали и обнављали манастир. Данашњу манастирску цркву подигао је 1722. Михаило Темишварлија из Сегедина, о чијем је трошку, у време патријарха Арсенија Четвртог Јовановића Шакабенте, 1737. завршен и манастирски живопис, који је урадио знаменити сликар, зограф, бакрорезац и калиграф Христифор Жефаровић.
Академик Дејан Медаковић је у књизи “Ликовна уметност 18. и 19. века” записао да је Жефаровић у живопису манастира Бођани забележио рођење једне нове сликарске епохе.
– Већ најранији истраживачи наше уметности новијег доба истакли су да је бођански живопис извео сликар од маште и темперамента, који тежи новом, личном и експресивном. Тада је речено да је црква у Бођанима једно од места у којем се родило наше модерно сликарство – навео је академик Медаковић.
Иконе и фреске у манастиру Бођани остале су Жефаровићево најзначајније сачувано дело. Фреске су рађене уљаним бојама на осушеном зиду, а не, као раније, сликањем на влажном малтеру. Манастирски комплекс обухвата и капелу Св. Петке, подигнуте изнад лековитог извора. Ову капелу је 1896. осликао још један чувени иконописац Рафаило Момчиловић, тадашњи монах манастира Манасија.
Манастирски записи упућују на то да су Бођани били у тесној вези са Манасијом и Милешевом, одакле су овамо долазили пострижници и монаси, а каткада постајали и игумани. Бођани су постали мушки манастир, на челу са пострижником Манасије, игуманом Никанором. Тако је било од његовог оснивања до 1991. године, када у манастир долазе монахиње, са игуманијом Порфиријом на челу. Оне су у манастиру боравиле до 2002, када манастир Бођани поново постаје чисто мушки, и тако је све до данас.
Да чуда у вези са манастиром Бођани нису само легенда, потврђује одлука СПЦ да икону Пресвете Богородице Бођанске уврсти у шест канонизованих чудотворних икона, “које људима доносе исцељење, преумљење, олакшање, благодат и умиљење”. Сматра се да је икону Богородице Бођанске насликао извесни јеромонах Василије и да је она стигла у Бођане из Русије у 16. или 17. веку. Према речима оца Панарета, донедавног игумана манастира Бођани, пред иконом Мајке Божије Бођанске догађају се две врсте чуда: људи добијају утеху кад су у проблемима и помаже им код телесних бољки.
Наводи се да је после молитве испред иконе, један човек, после 24 дана, изашао из коме. Богородица је помогла многим паровима да добију децу. Човеку из Аустрије, који је био ћелав, услишила је молбу да му поново израсте коса. У манастир Бођане често је долазио чувени старац Тадеј, монах витовнички, кога су једном замолили да прочита молитву за човека на штакама. После молитве, сведоче у манастиру, човек је оставио штаке и сам, без ичије помоћи, изашао из цркве.
Само се секвоја није примила
Двориште манастира Бођани је егзотична башта, са чак 153 врсте растиња из свих крајева света. Манастирски парк је засновао дугогодишњи игуман Бођана, доцнији епископ осјечко-барањски и пољски Лукијан. Манастир, између осталог, красе кедрови из Египта, гинко са Далеког истока и јеле са Пиринејског полуострва. Једино дрво које није успело да се прими је америчка секвоја.
