Локални избори који следе биће пре свега симболички важни за власт и опозицију, али неће пресудно променити политичку слику Србије, оцењује програмски директор Демостата Зоран Пановић.
Пановић за Инсајдер каже да ће власт покушати да покаже да се консолидовала и задржи доминацију на терену.
„Прво, власт ће покушати да на изборима покаже да се консолидовала и да освоји што више општина. Наравно, председник државе, који је главни за ту листу, каже да ће узети све општине, а потом ће истаћи да је остварен резултат изнад очекивања. С друге стране, за опозицију и студенте би био успех да чак и симболички победе негде, а да генерално у свих десет општина буде приметно мањи број гласача владајуће партије. Ипак, у овој предизборној фази још не знамо какав ће бити степен изборне патологије и у ком правцу ће све ићи“, објашњава Пановић.
Индикативно је да овог пута СНС наступа у коалицији у свим општинама.
На питање зашто су променили тактику у односу на раније изборе када су углавном излазили самостално па су онда после правили неке постизборне коалиције на локалу, Пановић одговара да је очигледно како више „нема опуштања“.
„За власт би можда најбоље било када би локални избори могли увек да буду парцијално и етапно. Три општине, четири, седам, десет и да се тако сви обаве. И на неким ранијим изборима власт је тактизирала, пробала варијанте са СПС-ом, без СПС-а, СПС сам. Мислим да се дошло до закључка да ту више нема експериментисања“, истиче он.
Да ли би била озбиљна порука уколико СНС изгуби у некој општини или препусти мандате коалиционом партнеру? Пановић каже да је „битно да власт победи“, али да ту постоји и једна психолошка игра.
„То је све парафраза слогана СПС-а из 1990: ‘С нама нема неизвесности.’ Они ће увек рећи: ‘Па добро, ако победите негде и у некој општини, али шта ће та општина ако нема подршку републичке владе и ако буде бојкотована?’ То опет може да унесе немир код грађана настројених опозиционо. Власт је поставила високо лествицу и губитак било чега је ту психолошки шок. Они морају да остварују рејтинг од 50 одсто, што захтева огромну неуротизацију јавног простора и коришћење партијских и државних средстава. Ситуација није баш добра по демократију“, каже програмски директор Демостата.
На питање да ли сада постоје релевантна истраживања јавног мњења која могу да укажу на трендове политичких фактора, Пановић одговара потврдно.
„Мислим да у Демостату радимо прилично добра истраживања. То су показали резултати и пракса која нас је потврђивала. Нисмо чак ни често излазили у јавност, пошто се истраживања јавног мњења политичких актера користе доста манипулативно, али нема ту неке филозофије. Власт је организована, хомогенизована.
Истраживања показују врло просто: сви који су против власти, ако направе озбиљан јединствени фронт, врло су озбиљни конкуренти власти и могу да је угрозе на многим нивоима. Е сада, наравно да ће власт или председник државе користити средства да опозицију фрагментира, маргинализује, опструише. Али у крајњој инстанци, Вучић не може да забрани опозицији и студентима да се уједине да га победе. Зашто они то не раде на неким местима је питање за њих, не за мене“, истиче програмски директор Демостата.
Однос опозиције и студентских листи и даље делује крхко и конфузно, са сталном опасношћу од мимоилажења и унутрашњих сукоба.
„То је конфузна ситуација. Овде се мора на крају доћи до једне политичке сфере, макар за парламентарне изборе. Ако се та студентска листа промовише једног дана, то ће изгледати тако да буде као једна партија која ће се поставити као главни партнер и актер у опозицији. И онда ће се све свести на пет магичних речи, пет магичних слова које чине магичну реч – квота или квоте. И на крају ће нека опозициона студентска листа, која ће имати подршку студената, прећи 50 одсто, ако хоће компромис и договоре се. То је једини политички пут. А ако желе да иду разједињено, фрагментирано, и то је опција. Партикуларни интереси су легитимни у политици, а да ли су друштвено корисни – то је друго питање“, каже Пановић.
Цео разговор Инсајдера и Зорана Пановића можете прочитати овде.
