У ужурбаном свакодневном животу, нарочито када су у породици мала деца, многи родитељи прибегавају томе да децу нахране раније, а затим касније једу одвојено. Ипак, стручњаци упозоравају да то није најбоља одлука.
Односно, они упозоравају да чак и неколико заједничких оброка недељно може имати дугорочне користи за здравље и развој деце.
Како пише The Economist, редовни породични оброци помажу деци да развију здраве прехрамбене навике, позитиван однос према храни и социјалне вештине које задржавају и у одраслом добу.
Истраживања показују да деца предшколског узраста која чешће једу са породицом уносе више воћа и поврћа и ређе развијају избирљивост у исхрани. Један од разлога је то што деца уче посматрањем – када виде родитеље и старију браћу и сестре како једу разноврсну храну, већа је вероватноћа да ће и сама прихватити нове намирнице.
Стручњаци истичу и да је важно дозволити деци да истражују храну, нарочито у најранијем узрасту, чак и ако то подразумева неред. Такво искуство доприноси развоју и већем самопоуздању када је реч о исхрани.
Заједнички оброци такође помажу у стварању рутине, што омогућава деци да боље препознају осећај глади и ситости, посебно када се једе за столом, а не испред екрана. Деца која једу са породицом неколико пута недељно чешће бирају нутритивно вреднију храну, одржавају здравију телесну тежину и ређе развијају поремећаје у исхрани.
Осим тога, породични оброци имају важну социјалну улогу, доприносе бољој комуникацији, већој блискости међу члановима породице и јачем самопоуздању код деце. Они су и прилика да деца науче основна правила понашања за столом, као и самоконтролу у исхрани и емоцијама.
Стручњаци саветују неколико начина да се породични оброци лакше организују. Пре свега, важно је поставити реална очекивања, није неопходно да цела породица буде на окупу за сваки оброк, већ је довољно неколико заједничких вечера недељно.
Такође се не препоручује припремање посебних оброка за децу, јер то може подстаћи избирљивост. Уместо тога, савет је да цела породица једе исту храну, уз мање прилагођавање укуса.
Избегавање строгих правила, попут обавезе да се поједе све из тањира, такође је важно, јер такав приступ може нарушити природан однос детета према храни.
На крају, укључивање деце у припрему оброка може додатно повећати њихово интересовање за храну, од једноставних задатака попут прања поврћа до постављања стола. Чак и мале промене, попут сервирања хране на креативан начин или организовања оброка на отвореном, могу учинити породичне оброке пријатнијим и опуштенијим.
