Близу ушћа реке Мостонге у Дунав налази се Бач, старо администартивно и црквено средиште средњовековне Бачке жупаније и једно од најстаријих насеља на простору Панонске низије, које свој урбани континуитет може да прати читав миленијум, а вероватно и дуже (у писму византијског цара Јустинијана И из 535. године помиње се дијецеза, односно бискупија или епископија дела провинције Друге Паноније: парс сецунде етиам Паноние, qуе ест ин Баценси цивитате, што би могло да се односи на Бач [старији историчари веровали су да се запис односи на Басијану у Срему, за коју, за разлику од Бача, не постоје историјски трагови о постојању епископије у било ком периоду њене историје].
Може се претпоставити да је у време Аварског каганата, који је на простору Панонске низије постојао од друге половине шестог до краја осмог века, Бач био аварско утврђење. Средњовековни угарски извори Бач и Бачку жупанију најраније бележе крајем 11. века (1071. и 1074. г.) и почетком 12. века (1112, 1113, 1124. и 1134. године). Град је у то време био једно од два седишта Калочко-бачке надбискупије. Основа данашње фрањевачке цркве у Бачу настала је крајем 12. века, када је, могуће на темељима старије катедрале, крсташки монашки ред Св. Гроба Јерусалимског подигао овде своју цркву с манастиром. Бач је био уништен 1241/42. г. у инвазији Монгола, али је обновљен наредних година. Између 1338. и 1342. године, на месту старијег утврђења, по наредби угарског краља Карла Роберта, саграђена је данашња бачка тврђава, која је обновљена током последње деценије 15. и почетком 16. столећа. Турци су Бач и бачку тврђаву заузели 1529. године, те су овде боравили 158 година, све до касног лета 1687. године. Након ослобођења од Турака, Бачу није званично обновљен статус жупанијског административног средишта, али су жупанијске скупштине овде често одржаване све до друге половине 18. века.
О значају које је град Бач имао у средњем веку снажно сведоче две најпознатије земљописне мапе тада познатог света, прва из половине 12. века, а друга с краја 14. века. Бач је уцртан на великој мапи света, коју је 1154. г. начинио познати арапски географ Ал-Идриси, у служби сицилијанског краља Рожера. После 15 година рада, он је 1154. г. краљу предао земљописну мапу света (названу Табула Рогериана) која је имала 70 секција, на арапском и латинском језику, са пратећим описима важнијих градова. Мапа је изворно била окренута од југа ка северу, обрнуто од касније устаљеног приказивања континената. На мапи је арапским писмом био записан и град Бач (نـيـسـكـبـ односно Бксyн или Бансин како је уписан у латинској варјанти мапе). Осим Бача, од данашњих војвођанских градова записани су Тител, Ковин и Франкавила (на подручју данашње Сремске Митровице). У опису града Бача речено је да је то познато место које се убраја међу веће градове, те да се у њему одржавају сајмови, живе трговци, занатлије и учени Грци. Житељи имају своја имања и њиве око града су обрађене, а жито је јефтино јер га има у изобиљу. Нешто даље каже се да су Бач и Ковин веома многољудна насеља, са великим прометом роба, да су од свих градова у Угарској ова два града најизграђенија, те да њихови житељи живе у изобиљу, са великим бројем околних поседа (мајура или салаша).
Друга мапа или Каталонски атлас света потиче из 1375. године, а начинио га је Абрахам Крескес у картографској школи у Мајорци, на каталонском језику. Убрзо након настанка постао је део библиотеке француског краља Шарла В. Атлас је имао осам великих листова, а као и Идирисијева мапа из 1154. године, и Каталонски атлас био је окренут обрнуто, од југа ка северу. На простору тадашње Угарске, осим осталих се налази уцртана престоница Будим (Буда), а између Дунава и Тисе уцртана су два надбискупска средишта – Калоча и Бач (Патсц), са сликом тврђаве и цркве.
Бач је, као некадашње значајно административно и црквено средиште, био уцртан и у све касније мапе Угарске краљевине, које су настале од почетка 16. до краја 17. столећа:
- На Лазарусовој мапи из 1528. године, штампаној у Инголштату у Баварској, Бач је уписан као Бацхиа, са аутентичном сликом овдашње тврђаве.
- Мапа Волфганга Лацијуса из 1556. г. (рађена према стању из 1552), која је штампана у Бечу, град Бач (Батх) представља симболом тврђаве.
- На мапи Матијаса Зинта из 1567. године, начињеној у Нирнбергу, насеље Бач (Батх) уцртано је са симболом две куће, вероватно као делом тврђаве и насеља.
- Бач (Батх) је поново уцртан на мапи Волфганга Лацијуса из 1575. године, објављеној код Абрахама Ортелијуса у Антверпену, на којој је записан као Батх, а означен је симболом цркве.
- На мапи Јаноша Жамбокија из 1579. године, која је, такође, штампана код Ортелијуса у Антверпену, Бач је уписан са именом Бациа и уцртан је симбол куле.
Мапа Жерарда де Јода, штампана 1593. г. у Антверпену Бач (Батх) бележи са симболом тврђаве. - Мапа Теодора де Брија, штампана 1596. г. у Франкфурту, Бач (Батх) бележи са симболом тврђаве.
- Мапа Угарске коју је 1662. г. штампао Клемент де Јонге у Амстердаму Бач (Батх) бележи са симболом грађевине (џамије) са полумесецом на врху.
- Бач (Батх) је уцртан на мапи Угарске и Ердеља Емануела Стенгрија из 1664. године, а исте године убележен је и на мапи Јоханема Блеа, објављеној у Амстердаму.
- На мапи Карела Аларда, штампаној у Амстердаму 1684. године, Бач (Батх) је представљен симболима џамије са полумесецом и тврђаве. Исте године Бач (Батх) је уцртан на мапи Јустуса Данкертса, такође штампаној у Амстердаму.
- Са симболом куле Бач (Батх) је уцртан на мапи Јужне Угарске и Славоније, насталој 1685, две године пре коначног турског повлачења.
- Бач (Батх) је уписан и на мапи Јохана Хофмана, штампаној у Нирнбергу 1686. године.
- На мапи Николауса Вишера, штампаној 1687. г. у Амстердаму, Бач (Батх) је уцртан са симболом тврђаве и турске џамије са полумесецом.
- Бач (Батх) је уписан на Де Рамовој мапи Угарске, штампаној у Амстердаму 1690. године, као и на мапи Јакова Сандрарта, која је штампана исте године у Нирнбергу.
Најстарији сачуван изворни изглед Бача потиче са два цртежа Франоса Николаса Спара де Бенсдорфа, штапског картографа принца и војсковође, фелдмаршала Еугена Савојског, који су настали приликом логоровања аустријских трупа поред Бача, у лето 1697. и 1698. године.
Милан Степановић
[Рад је начињен за потребе Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Номинационог досијеа за УНЕСКО листу Светске баштинe]
Српски језик 
Slovenčina 