Традиција фарбања јаја је стара и потиче одавнина, а бојење јаја се први пут помињу у 12, а у Србији у 16. веку тако да боја на јајима има своје значење. У спомен на невино проливену крв и Васкрсење Христово, боје се васкршња јаја, а црвена боја је симбол радости и Васкрсења. Јаја су симбол новог рађања и победе над срмћу јер када се љуска сломи, из јајета излази нови живот.
Црвена боја је симбол радости и васкрсења – због чега се јаја за Ускрс фарбају у ову боју. Прво јаје које се офарба у црвену боју – чува се до наредног Ускрса и представља заштитника породице. Уз традиционални рецепт за фарбање јаја луковином, ту су и идеје за модерно украшавање и весели Ускрс у дому.
Према легендарној причи Марија Магдалена је после Христовог ускрснућа кренула да шири вест о томе и дошла је до Рима. Тамо је успела да дође до римског цара Тиберија и стала је пред њега са обичним белим јајетом у рукума, узвикујући: “Христoс је васкрсао”.
Тиберијус се насмејао и рекао да је могућност да је Христос васкрсао иста, као и да јаје у Маријиној руци постане црвено. Наравно, јаје је истог тренутка постало црвено.
По другој причи, Марија, мајка Христова и Марија Магдалена су ставиле корпу са јајима испод крста, на коме је Христ био разапет и његова крв је обојила јаја у црвено. Та јаја је Марија Магдалена однела Тиберијусу као симбол васкрснућа.
Дакле, јаје је симбол новог живота, баш како што је и Исус на Ускрс васкрсао и омогућио нови живот без грехова свим људима.
Ево колико се обичај фарбања јаја мењао кроз време у Србији. Црква је званично прихватила бојење јаја тек од 12. века. У јужнословенским крајевима, као и у Србији, помињу се бојена јаја у 16. веку. Највероватније бојена јаја, посебно обојена црвеном бојом, имају старије порекло од шараних јаја јер се помињу и у загробним култовима код старих европских народа од 4. века нове ере.
Посебан значај у народу имало је и задржало се до данас црвено јаје. А та првобитна црвена боја у прошлости се до почетка 20. века добијала из корена биљке броћ тако што се корен ове биљке кувао.
