Агрометеоролошки услови за сада иду наруку произвођачима. Режим влаге у земљишту прилично је добар, сетва је обављена у оптималним роковима и временске прилике се позитивно оцењују, каже агроекономски аналитичар Жарко Галетин у разговору за Biznis.rs.
Воћарске културе углавном нису претрпеле значајније штете од мраза, иако се и даље не може искључити ризик с обзиром на најављена захлађења и могућност појаве мразева у вишим пределима.
Иако почетак сезоне делује стабилније у односу на прошлу годину, сектор аграра налази се под снажним утицајем сукоба на Блиском истоку и глобалних економских кретања, пре свега због раста цена енергената и минералних ђубрива.
“Дизел гориво, гас и минерална ђубрива чине кључне ставке у структури трошкова производње у пољопривреди, па се сваки њихов нагли раст директно преноси на коначну цену хране. На светским берзама већ се примећује постепен, али континуиран раст цена житарица и уљарица, што додатно отвара питање дугорочних трендова на тржишту хране и њиховог утицаја на потрошаче и произвођаче”, оцењује Галетин.
У таквом окружењу пољопривредна сезона не представља само питање приноса, већ и важан фактор у укупним економским кретањима, укључујући и допринос расту бруто домаћег производа.
Након прошлогодишњих подбачаја у приносима, пре свега кукуруза и соје, који су Србију удаљили од позиције значајног извозника, очекивања су да би текућа година могла донети одређени опоравак, иако крајњи исход и даље зависи од временских прилика у наредним месецима.
Жарко Галетин сматра да тренутне геополитичке околности које утичу на цене енергената, сукоб на Блиском истоку и кризу у Ормуском мореузу, треба поредити са почетком руско-украјинског сукоба 2022. године.
“Код рата у Украјини врло брзо смо осетили одговор на тржишту житарица и уљарица, чије цене су нагло отишле горе. Међутим, како су се проналазиле неке алтернативне руте за проток, украјинских житарица пре свега, цене су почеле да падају. Највећи проблем сада је што цене берзанских роба пузајућом динамиком иду горе, једним спорим али врло очигледним темпом, што је знак да је у структури цене дошло до повећања свих елемената и трошкова који партиципирају у укупној пољопривредној производњи, као што су енергенти, минерална ђубрива и гас”, објашњава наш саговорник.
Он упозорава да код тако лаганог раста цена нема враћања назад и да је у питању тренд који ће бити дугорочан и који ће се тек осетити.
“Очекујем раст цена хране, али он неће бити тако брз и нагао као 2022. године. У наредне две године оне ће достићи јако велики раст који ће да нас отрезни. Реч ће бити о спором тренду, који неће тако лако падати, већ ће само полако ићи навише. Ми се већ сада суочавамо са скупом храном, а у овом периоду то ће бити још израженије”, напомиње Галетин.
Још једна сушна сезона имала би озбиљне последице на раст БДП-а
Пољопривреда има значајан утицај на кретање бруто домаћег производа, па и овогодишња сезона може бити важан фактор укупног економског раста. Прошла година била је изразито неповољна, са великим подбачајима приноса, пре свега код кукуруза и соје, али и код других кључних култура попут пшенице и сунцокрета.
“Такви резултати довели су до губитка извозне позиције Србије на тржишту кукуруза, где је наша земља годинама била међу значајним светским извозницима. Процене показују да је слабији принос значио мањак од око 500 до 600 милиона евра, јер су укупни приноси пали на ниво од око 4,5 до пет милиона тона, што је углавном било довољно за домаће потребе и нешто мало за извоз”, објашњава Галетин.
У последње четири године чак три су биле погођене неповољним климатским условима, високим температурама и мањим падавинама. Због тога Галетин сматра да би још једна сушна сезона имала озбиљне последице по пољопривреду, али и по раст БДП-а.
“Ипак, верујем да ће ова година бити боља него прошла, што значајно може да утиче на БДП као агрегатну категорију на нивоу целе привреде”, закључује он.
