Задржани дувански дим представља остатке загађивача из дуванског дима који се задржавају на површинама и у прашини након пушења дувана.
Задржавају се у гасовитом стању или реагују са оксидантима или другим једињењима у околини, чиме постају још токсичнији, наводи се у тексту који је објави Институт за јавно здравље Србије.
Ради се, у ствари, о честицама из дуванског дима које приањају за површине, а не о дуванском диму у ужем смислу речи. Са површине честице се могу ослобађати, претрпети хемијску трансформацију или се акумулирати.
Задржавају се на одећи, намештају, завесама, зидовима, кревету и постељини, теписима, играчкама, возилима итд. дуго након попушене цигарете или другог дувана. Утврђено је да се дуже задржавају на тканинама од природних материјала као што су памук и вуна него на синтетичким тканинама.
Проветравање, климатизација и отварање прозора не могу да елиминишу задржани дувански дим.
“Једињења из задржаног дуванског дима могу се унети у људски организам инхалацијом, ингестијом или преко коже. Ипак, најчешћи начин је преко коже – додиривањем загађених површина у стану, а затим уношењем загађења рукама на лице и у уста. То је посебно изражено код деце која пузе по поду и играју се, и веома често стављају руке и друге предмете у уста. На тај начин деца су највише изложена задржаном дуванском диму”, објашњавају у Батуту.
Епидемиолошким студијама утврђено је да су најосетљивији најмлађи – одојчад и мала деца. Разлог је већ наведено понашање деце и чешћи контакт са подовима и другим површинама, дужи боравак у стану или колима и њихова немогућност да избегну изложеност дуванском диму.
Деца приме већу количину материја из задржаног дуванског дима због већег броја удисаја у минути. Забележен је чешћи настанак респираторних симптома и астме, инфекција средњег ува и пнеумоније код деце која су боравила у просторијама у којима се пушило.
Код одраслих изложених задржаном дуванском диму нађен је повећан ризик за настанак малигних болести код непушача, повезан са присуством Н-нитрозамина и специфичних дуванских нитрозамина измерених у кућној прашини. Наводи се и чешћа појава респираторних симптома.
Како спречити изложеност задржаном дуванском диму?
Проветравање, климатизација и отварање прозора нису довољни. Препоручује се редовно прање одеће и постељине, чишћење и прање свих површина у стану, као и зидова и подова, професионално чишћење тепиха, прање дечјих играчака и друго – али се дувански дим и даље може задржати, наводе у Институтут за јавно здравље.
Због тога је најефикаснији начин превенције да се изложеност задржаном дуванском диму у потпуности избегне, тј. да се у кућама уопште не пуши.
