Магистарка фармације Јелена Чизмић истиче да су интраназални кортикостероиди најбоља терапија за ублажавање алергијских симптома, а користе се и суплементи на бази калцијума, цинка и кверцетина и пробиотски препарати.
Чизмић је навела да се у овом периоду године многи жале на кијање у серијама, цурење из носа, запушен нос, као и свраб слузнице носа, непца, свраб очију, као и црвенило очију што су симптоми слични прехлади.
“У суштини, разлика у односу на прехладу је што не осећају општу малаксалост и повишену температуру. Међутим, ови симптоми могу и да се компликују уколико се особа са алергијом прехлади или уколико се не лечи на време”, рекла је Чизмић за Тањуг.
Према њеним речима, сезона поленских алергија почиње већ крајем јануара или почетком фебруара, с обзиром на глобално загревање, и тада се јављају први полени дрвећа, тачније леске.
Чизмић је навела да је тренутно актуелан полен брезе који је високо алергоген док се крајем маја и почетком јуна јављају и полени трава.
“Прво затишје је негде на лето, а у другој половини августа крећу да се јављају и полени корова, амброзија на првом месту, и то може некада да траје до касно у јесен”, навела је Чизмић.
Подсетила је да се путем различитих апликација може пратити концентрација полена, као и врста полена што се, како је рекла, мери на 25 мерних станица у Србији, а особе са алергијама могу да прате те податке како би планирале своје кретање.
На питање када се алергије први пут јављају и шта треба урадити ако се посумња на алергију, Чизмић је објаснила да би се јавила алергијска реакција, особа мора имати атопијску конституцију, односно урођену способност организма да реагује имунским системом на материје као што су алергени, односно полен.
“Најчешће се то јавља већ у раном добу, односно у детињству, међутим, јављају се и одрасле особе које раније нису имале симптоме, а разлог је управо померање календарског полена и већа концентрација полена у ваздуху него раније. Њима се саветује да се јаве свом изабраном лекару који ће их даље упутити на одређене анализе”, казала је Чизмић.
Говорећи о најефикаснијим начинима лечења алергијског ринитиса, појаснила је да се терапијски делује на високу концентрацију хистамина, као и на упалу и да се користе интраназални кортикостероиди како би се постигла најбоља ефикасност терапије са најмањим нивоом нуспојава.
“То најчешће иде у комбинацији са антихистаминицима којих имамо у више фармацеутских облика, и тиме је терапија потпуна”, казала је Чизмић.
Када је реч о примени терапије код деце, трудница и старијих, навела је да су симптоми код њих потпуно исти и да није потребно посебно прилагођавати терапију, али да је због већег ризика од компликација, важно да се стање тих пацијената учесталије прати.
“Посебно бих нагласила трудницама да не чекају. Постоје довољно безбедне опције које можемо дати када су у питању труднице, а које ће смањити њихове симптоме алергија и олакшати им да преброде овај период цветања”, казала је Чизмић.
Додала је да постоје и нефармаколошке мере које се могу укључити у лечење, пре свега проветравање просторија у поподневним или вечерњим сатима, када су концентрације алергена ниже.
Чизмић је изјавила да особе са симптомима алергије могу користити и слане спрејеве за нос који ће смањити концентрацију алергена на месту контакта, конкретно на слузници.
“Постоје и суплементи који, такође, могу да се користе, рецимо суплементи на бази калцијума, цинка и кверцетина. Постоје и пробиотске опције које смирују имуни одговор, да не буде хиперреактивни и самим тим се смањује и реакција организма, односно симптоми који се јављају”, појаснила је Чизмић.
