Српска православна црква и њени верници данас, 21. јула, обележавају спомен на Светог великомученика Прокопија, једног од најпоштованијих светитеља у нашем народу.
Свети Прокопије, рођен као Неаније у Јерусалиму, био је високи војни чиновник у служби римског цара Диоклецијана. Његов живот се драматично променио када му се током једне ноћи на небу указао блистави крст и када је чуо глас Господа. Од тог тренутка, уместо прогонитеља хришћана, он постаје њихов највећи заштитник и непоколебљиви сведок вере.
Због одбијања да принесе жртве паганским идолима, мучен је најстрашнијим мукама, а пре него што је посечен мачем, сам Господ га је у тамници крстио именом Прокопије. Његово име и данас с поносом носи град Прокупље, где се у цркви из 10. века чува његова света рука.У нашем народу овај дан има дубоку духовну, али и породичну симболику.
Свети Прокопије се сматра великим заштитником деце и породичног мира. Данас свака мајка треба да се помоли овом светитељу за здравље, срећу и напредак својих најмилијих.Овај светитељ је заштитник искрене љубави и брака. Његово име се обавезно помиње током црквеног венчања. Верује се да су бракови склопљени или уговорени на овај дан под посебним благословом и да доносе дуговечну срећу.
Данас је пожељно учинити добро дело, уделити милостињу или помоћи онима којима је помоћ најпотребнија, јер се верује да Свети Прокопије види свако доброчинство и вишеструко га награђује.
Будући да се Прокопије убраја у ред “огњевитих светаца” (попут Светог Илије и Огњене Марије), народна веровања налажу строгу уздржаност од одређених послова како би се избегла несрећа.
Данас се не копа, не оре и не ради на њиви. Према народном веровању, ко данас ради са земљом ризикује да му летина настрада од суше, града или удара грома.
Верује се да данас не треба шити, плести, нити користити игле и маказе. Стари кажу да се на тај начин кућа штити од уједа змија и других штеточина током године.
У неким крајевима Србије и даље важи старо правило да се на данашњи дан не треба купати у отвореним водама (рекама и језерима), јер се верује да вода данас има “превртљиву моћ”.
Уколико је могуће, у народу се практиковало да се на овај дан не обављају сахране, већ да се помере за наредни дан, како се не би реметио мир празника.
