Иако је америчким возачима задавао главобоље, „Yugo“ је стекао култни статус у Холивуду. Некадашњи симбол Југославије би ускоро могао добити другу шансу, али у модерном издању.
„Купите ‘југо’, не траје дуго“.
То је само једна од шала које су се могле чути на рачун бившег југословенског аутомобила. Заставина модификована верзија „фијата 127“ прославила се као један од најлошијих аутомобила свих времена, али и као звезда холивудских филмова, наводи у видео-прилогу Дојче веле (ДW).
Да ли ће се „југо“ вратити на велика врата? Све је могуће, јер професор Александар Бјелић из Немачке жели да до 2027. године развије прототип модерног „југа“ и представи га на изложби Еxпо 2027 у Београду.
План је да нови „југо“ буде осмишљен по најновијим стандардима савремене аутоиндустрије сачувавши дух оригиналног модела.
Како је оригинални модел „југа“ својевремено изазвао помаму у Сједињеним Америчким Државама, упркос својим бројним манама?
„Симбол државе која више не постоји“
Рођен у бившој Југославији, „југо“ је био и остао сведок једног времена, са свим његовим добрим и лошим странама.
„Југо је југо“, каже један возач. „Он је као времеплов“, додаје други поносни власник овог аутомобила.
Југо је измишљен пре распада Југославије и ратова који су уследили, као комунистички еквивалент „фолксвагену“ из Југославије. „Није најбољи, али је наш, ми смо га створили“, прича за ДW власник популарног Заставиног модела.
„Југо је ујединио Балкан. Свих шест република радило је на истом аутомобилу“, истиче возач.
„То је можда симбол државе која више не постоји“, додаје културолог и оснивач пројекта „Yugo-taxi“ Петер Шиц.
Први „југо“ који је сишао са производне траке 1980. године поклоњен је председнику Југославије Јосипу Брозу Титу. Данас он изгледа прилично спартански, са својих 45 коњских снага. Али, има и специјалну опрему.
„Изнутра је врло једноставан. Има грејач задњег стакла, на којем можете да грејете руке кад гурате аутомобил. Има сирену, волан, све ради. И још један згодан детаљ: иако је мали аутомобил, има три пепељаре, тако да сви треба да пуше“, каже Невен Церић из Клуба љубитеља Заставе.
Најгори ауто миленијума
Југо је извожен у 74 државе, укључујући и Сједињене Америчке Државе. И сама реклама за овај аутомобил која се емитовала у САД-у спектакл је сама по себи. У њој чувени „југо“, брз као метак, јури блатњавим путевима, а кадар је и за разне акробације на полигону.
„Представљамо нови ‘југо’. Врхунац инжењерских достигнућа из Југославије“, наводи се у реклами.
На америчком тржишту никада пре тога није био у продаји тако мали и јефтин аутомобил. У првој години на тржишту у Америци продато је 40.000 возила.
„У првој години ‘југо’ је био најбрже продаван аутомобил увезен из Европе у историји САД. Када се појавио у јефтином сегменту тржишта, показао је произвођачима широм света да тамо тржиште још постоји и да може бити уносно“, каже историчар и писац Џејсон Вуић.
Није било потребно много времена да „југо“ изгуби симпатије Американаца.
„Американци су изгласали да је то најгори ауто миленијума“, додаје историчар.
Међутим, неславна титула најгорег аутомобила није спречила „југо“ да постане звезда холивудских филмова. „Југо“ је био добар, рецимо, да му баш при уласку у кривину откажу кочнице, па да се стропошта право у језеро.
„И ту је постао икона – и поп-икона неуспеха“, истиче Вуић.
Улоге „југа“
„Југо” је тако „одиграо“ неколико важних улога у холивудским филмовима. Најпознатија је она из филма „Умри мушки 3“, када Брус Вилис и Семјуел Л. Џексон овим аутомобилом крећу у потеру. Када се Вилис, нервозан, жали што се не крећу брже, Џексон изговара чувену реченицу: „’Југо’ је то. Економичан, али није брз”.
Поред овог филма, „југо” се појавио у филмовима „Врана“ (1994), „Ко је убио Мону?” (2000), „Собарица са Менхетна” (2002), „Никова и Норина бескрајна плејлиста“ (2008), „Ајрон мен 2” (2010), „Аути 2” (2011), “Новембраски човек”, (2014), „Коцкар” (2014), „X-Мен: Апокалипса” (2016), као и серијама „Бафи, убица вампира” (1997-2003), „Ометени у развоју“ (2003) и „Малколм у средини” (2000-2006).
Уз то „југо“ је одиграо улогу и у Металикином споту за песму „The Day That Never Comes”, 2008. године.
Неславан крај
Након Титове смрти 1980. године, дошло је до великих тензија и ратова током 90-их година. Када се Србија нашла под санкцијама, оне су погодиле и фирму „Југо Америка“.
„И то је онда заиста био крај. На крају је 1999. НАТО бомбардовао фабрику ‘југа’, Заставину фабрику. Она је производила и оружје. И тако, то је као завршни крешендо моје ‘југо-опере’. Може ли ‘југо’ да постоји без Југославије? Одговор је био: не“, закључује историчар.
Последњи Југо је сишао са траке 11. новембра 2008. године. Био је то крај славног поглавља европске аутомобилске историје, са 800.000 произведених Југа током скоро 30 година.
Тостер и туш кабина
О неочекиваној популарности „југа“ у САД-у говори и изложба која је 1995. организована у згради Железничке станице „Унион“ у Вашингтону 1995. године.
Пошто су се возила брзо кварила, а резервних делова није било нигде, један домишљати професор дизајна у Њујорку смислио је дуготрајнију употребу за старе, дотрајале моделе „југа“ – позвао је своје студенте да их претворе у уметничка дела.
Тако су уметници преобликовали 28 олупина и дали им нову сврху. Професор њујоршке Школе визуелних уметности Кевин О’Калахен рекао је тада за АП да је осећао одређено сажаљење према овим дотрајалим аутомобилима.
„Југо је престао да се производи. Био је то аутомобил без земље. Људи су остали с њим, а нису могли да пронађу делове ни мајсторе који би га поправили. Открио сам да их многи само остављају у својим двориштима, па сам одлучио да дам оглас у локалним новинама са натписом: ‘Тражимо моделе ‘југа’, живе или мртве’. У року од три дана добио сам 79 позива и на крају купио 39 аутомобила за укупно 3.900 долара“, казао је он.
Колеџ је сваком уметнику обезбедио по једног „југа“, али им је препуштено да сами одлуче какав ће му нови живот дати.
Свако уметничко дело је потпуно функционално – укључујући и Југо преуређен у тостер на извлачење, као и ауто-туш с правом текућом водом.
„Кад сам добио задатак за овај пројекат, размишљао сам о томе како да ујутру уштедим петнаест минута сна. Тако сам дошао на идеју да спојим вожњу до посла и туширање у исто време“, рекао је један од уметника.
