Професорка Економског факултета Јелена Жарковић упозорила је да би актуелна криза могла бити тежа од глобалне економске кризе 2008. године.
Она је додала да је инфлација неизбежна и да постоји озбиљан ризик од стагфлације (стање у ком инфлација непрестано јача уз истовремено слабљење привредног раста).
Према њеним речима, криза неће само погодити тржиште нафте, већ и ланце снабдевања, цене хране и утицаће на свакодневне трошкове, односно најпре ће погодити енергетски интензивне индустрије.
“То значи, рецимо, хемија, петрохемија, челик, рударство, али и храна суштински зато што ви у прехрамбеној индустрији морате да имате уређаје и за расхлађивање, за загревање, за конзервирање хране, тако да је и она на неки начин погођена”, казала је Жарковић.
Додала је и да раст цене горива већ погађа авио-саобраћај, што ће се, како је нагласила, неминовно одразити и на туризам.
“Авио-компаније су у приличној паници, раст цена горива одразиће се и на повећану цену авио-карата. Дакле, туризам ће свакако бити на одређен начин угрожен”, рекла је Жарковић за РТС.
Указала је и на проблеме у производњи чипова, подсећајући на поремећаје из периода пандемије, када је постало јасно колико су они важни за савремену индустрију, односно од телефона и рачунара до аутомобила и војне технологије.
Према оцени Жарковић, инфлација је неминовна, али се као већи проблем појављује могућност истовременог пада економске активности.
“Ми смо се тек мало навикли на овај претходни талас који је био подстакнут ковидом и дохоци су се прилагодили. Међутим, сада је инфлација прва ствар коју можемо да очекујемо, а друга, то је оно што ми економисти кажемо стагфлација, то је комбинација инфлације и пада економске активности”, објаснила је она.
Како је додала, повећање цена смањује потрошњу, што даље доводи до смањења производње и потенцијалних отпуштања, чиме се продубљује економски пад.
“Ако потрошачи мање купују, онда ће те фирме морати да се прилагоде, највероватније кроз отпуштање радника. Онда имате још додатно смањење онога што ми зовемо агрегатна тражња. Мање се купује, мање се троши, и то додатно смањује укупну економску активност”, рекла је Жарковић.
Према њеним речима, посебан притисак очекује се и у сектору хране, односно пољопривредних производа због раста цена енергената, проблема са ђубривима и повећања транспортних трошкова.
“Храна је у ствари погођена са више страна. Овај регион значајан је произвођач ђубрива, посебно за сиромашније афричке земље. Глобална понуда ђубрива ће се смањити. Уз то имате и раст транспортних трошкова”, рекла је она.
Ипак, додаје да Србија има одређену предност јер део потреба задовољава сопственом производњом.
“Србија производи храну, па ће онај део који можемо да производемо за себе бити мање погођен”, наводи Жарковић.
Према њеним речима, актуелна криза могла би бити тежа од оне из 2008. године управо због комбинације више негативних фактора.
“Не само да ћемо имати пад економске активности као што смо имали тада, него ћемо имати још и комбинацију и инфлације”, указала је она.
Додаје да је пад глобалне понуде нафте већи него током кризе седамдесетих година, што додатно појачава ризике.
“Очекује се велика криза која, наравно, зависи од тога колико ће овај сукоб да траје. Али рецимо све и да се заврши данас, ви имате многе делове инфраструктуре која је већ уништена и везано за нафту и за гас. Дакле, биће потребно време да се то изгради и да се те земље врате на нивое производње пре рата”, поручила је Жарковић.
Она је додала и да већ постоје одређене препоруке ЕУ за смањење потрошње енергије, које укључују рад од куће и мање путовања. Указала је и да се ефекти већ осећају и у Србији, али да мере државе имају за циљ ублажавање раста цена.
“Држава се одрекла дела акциза, али ми економисти кажемо да с тим не би требало ићи сувише дуго, јер ви тако потрошаче навикавате да је њима цена повољна и онда они не прилагођавају своје понашање. Прилагодити понашање би у овом случају значило да ви мање трошите енергију, дакле не идете на посао пет дана у недељи него барем један останете код куће”, казала је професорка.
Према њеним речима, у актуелним околностима поједине земље имају економску корист.
“Русија свакако, зато што њен буџет зависи од продаје нафте. Они су то подесили ове године, њима одговара свака цена која иде изнад 59 долара”, каже Жарковић.
Друга ствар је, додаје, што се сада оружје делимично пребацило у Залив, тако да они имају одређену врсту олакшања када је реч о рату у Украјини.
“И зато што су САД попустиле у погледу разних санкција које су постојале на руску нафту управо да би амортизовале тај удар на глобалну понуду нафте”, додала је Жарковић.
Како је нагласила, и Кина има корист, пре свега због повећане потражње за чистим изворима енергије.
“Како Кина апсолутно доминира светским тржиштем у производњи чистих извора енергије, наравно ту мислимо и на електричне аутомобиле, батерије, соларне панеле, тржишна вредност тих кинеских фирми је енормно скочила управо у очекивању да ће порасти тражња за овим производима”, рекла је Жарковић.
