На референдуму одржаном 1. марта 1992. године, грађанима Црне Горе је постављено питање: “Да ли сте за то да Црна Гора, као суверена република, настави да живи у заједничкој држави − Југославији, потпуно равноправно са другим републикама које то буду желеле?”.
Након што су републике бивше СФРЈ Словенија и Хрватска међународно признате 15.01.1992. године, водећи политичари Србије и Црне Горе, кренули су у процес формирања нове југословенске државне заједнице.
У БиХ је одржан референдум 29. фебурара 1992. године, на коме је 65% становништва одлучило да крене у независност. У међувремену, на територијама некадашњих република Хрватске и БиХ су организоване Република Српска Крајина и Република Српска.
Међутим, предуслов за опстанак крње Југославије је била званична одлука народа Црне Горе. На референдуму у Црној Гори који је одржан 1. марта 1992. године, чак 95,96% изашлих бирача (излазност је била 66,04%) се одлучило за државну заједницу са Србијом.
Пред грађане Црне Горе је било постављено питање: „Да ли сте за то да Црна Гора, као суверена република, настави да живи у заједничкој држави − Југославији, потпуно равноправно са другим републикама које то буду желеле?“
Свега пар дана након референдума, на Жабљаку је почела са радом специјална комисија која је писала нацрт првог Устава нове државе Савезне Републике Југославије. Нацрт устава је завршен средином априла прослеђен републичким парламентима на разматрање и усвајање.
Устав је усвојен на данашњи дан, 27. априла 1992. године, у Београду, чиме је Савезна Република Југославија и званично ступила на политичку сцену Европе. Чиниле су је Србија, Црна Гора и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија.
Застава СРЈ је остала иста тробојка као у СФРЈ – само без петокраке звезде. Грб је постао двоглави орао у чијем су центру били историјски детаљи са грбова две републике (четири оцила два пута и златни лавови). Химна је остала „Хеј, Словени“.
