Док се свет суочава са једним од најнестабилнијих периода у новијој историји, ново истраживање компаније Касперскy открива да организоване мреже превараната користе економску нестабилност како би од грађана украле милијарде евра преко превара заснованих на размени порука.
“По први пут имамо глобалну слику о томе колико су преваре путем порука постале распрострањене и колико економску штету наносе – феномен који ниједна влада нити регулатор до сада нису квантификовали. Подаци откривају сурову стварност: оно што на први поглед делује као свакодневна превара, убрзано прераста у озбиљан економски проблем који може несразмерно погодити домаћинства која су већ под финансијским притиском услед глобалне кризе трошкова живота”, саопштила је компанија Касперскy.
Геополитичке тензије, растућа инфлација, економска неизвесност и несигурност запослења створили су савршене услове за рањивост грађана. Како трошкови живота расту, људи се све више суочавају са финансијским оптерећењима, а преваранти то вешто користе. Преваранти од својих жртава у Србији у просеку украду 425 евра по особи.
Иако је ово нешто ниже од глобалног просека који износи 638 евра по превареној особи то је, како се констатује, и даље значајан износ новца који би иначе био потрошен на основне животне потребе, попут хране и рачуна за енергију.
“За више од једне десетине жртава (13,3 одсто) у Србији ситуација је још озбиљнија, јер њихови губици премашују износ од 1.175 евра, додатно повећавајући стрес оних који се ионако суочавају са озбиљном финансијском несигурношћу”, истиче компанија.
Појединачно посматрано, ови губици могу изгледати релативно мали, “али на глобалном нивоу они попримају размере катастрофе”.
“Уколико је погођено само 10 одсто од три милијарде корисника апликација за размену порука широм света, што је конзервативна процена с обзиром на нагли раст превара које се шире преко више платформи, глобални губици могли би премашити 173 милијарди евра. То је еквивалент економском колапсу једне државе средње величине”, указује се у извештају.
Како се додаје, реално је претпоставити да стварни обим и размере економске штете изазване преварама путем порука остају углавном скривени од званичних статистика јер само петина жртава из Србије пријави превару полицији (20,4 одсто) или својој банци (24,4 одсто).
То значи да многи губици нису евидентирани у званичним статистикама криминала или економским показатељима. При томе, глобални подаци се не разликују много, тек четвртина пријављује преваре полицији, а још мање (23 одсто) својој банци.
Истраживање указује на то да су преваре путем порука достигле размере епидемије. Више од половине свих превара (52 одсто) догодило се током претходних пет месеци, а забрињавајуће је то што је више од четвртине испитаника (28 одсто) било мета превараната три или више пута, што како се наводи – указује на прелазак са опортунистичких превара на понављани, индустријализовани криминал.
“Преваранти користе препознатљиве контексте, позната друштвена окружења и укорењене језичке обрасце како би жртве стекле утисак да доносе рационалне и разумне одлуке у датом тренутку. Међутим, оно што се заправо дешава јесте да они конструишу лажне стварности у којима те одлуке на крају доводе до финансијске и психолошке штете. Веома је тешко препознати лажну стварност док сте у њој. Држите пријатеље и породицу близу себе и разговарајте с њима о својим активностима на интернету, јер је са стране много лакше уочити да нешто није у реду”, објашњава др Елизабет Картер, форензички лингвиста и криминолог са Универзитета Кингстон у Лондону.
“У Србији најчешћи облици превара путем порука укључују инвестиционе преваре (41,2 одсто), лажне доставе (39,2 одсто) и лажно представљање у име познатих брендова (33,2 одсто). Ови напади су пажљиво осмишљени тако да опонашају легитимне поруке и неприметно се уклопе у свакодневну дигиталну комуникацију. Искоришћавањем осећаја познатости, хитности и поверења, преваранти наводе људе да олако предају свој тешко зарађени новац пре него што уопште стигну да преиспитају ситуацију”, указује се у истраживању.
Преваре путем порука постале су макроекономски проблем – спор и тих одлив јавног богатства који слаби финансијску отпорност појединаца, дестабилизује домаћинства, нарушава поверење у дигиталне системе и оптерећује националне економије. Ово више није само питање сајбер безбедности, већ питање економске сигурности.
